Izgled đaka starog Užica – I Hari Poter nosi đačku uniformu

65
Đače
Đače

I te kako smo se razlikovali, ali smo svi u onim tužnim školskim uniformama bili pripadnici iste grupe. A školske uniforme mogu biti tako vesele, nosi je i jedan od omiljenih dečijih junaka, čak i njihovih roditelja – Hari Poter!

Užički osnovci i srednjoškolci su nekada prvo nosili šajkačice na glavi sa oznakom razreda. Kasnije su šajkače zamenjene kačketom, sa belim širitom okolo. Da li su se kačketi počeli nositi pomodarstva radi ili zbog neprimernosti isticanja srpstva u staroj Jugoslaviji, nisam mogao tačno utvrditi, ali ovako uniformisani su bili ponos i dika svojih roditelja i budući nosioci inteligencije i prosvetiteljstva užičkoga kraja.

Đačići
Đačići

Sliku urednosti i čestitosti i razdragane mladosti upotpunjavale su i devojčice koje su nosile crne i teget beretke, sa komadićem belog širita i veselim belim kragnama, koje su najčešće bile optočene čipkom. Profesori su u to vreme bili veliki autoriteti, a đaci puni poštovanja i pristojnog ponašanja. Veći nestašluci su bili retka pojava. Đačke uniforme su se zadržale do osamdesetih godina 20 veka. U to vreme nevaspitana, drska i bezobrazna deca su bila retkost. Stariji su poštovali decu kao pripadnike školskih grupa prema dobrom glasu školske tradicije. Uniforme su imali i skauti-izviđači, sokolski podmladak, pitomci Doma užičkog Crvenog Krsta itd.

Srednjoškolci
Srednjoškolci

Školske uniforme označavale su pripadnost. Pripadnost grupi je važna u svakom životnom dobu, biti odbačen za mnoge je najstrašnije životno događanje. Školska uniforma je imala simboličku vrednost. Ne samo za dete nego i za ljude okolo. U blizini svake škole postoji znak upozorenja da treba voziti pažljivo. i niko na to ne obraća pažnju. Deca u isto obučena drugačije deluje na ljude nego znakovi, instiktivno će usporiti. U moje vreme, kada sam ja učio osnovnu školu, prosvetari su nas često vodili u prirodu i bilo im je mnogo lakše da nas drže na oku kada smo u uniformama, ali i kada se izmešamo sa drugom decom. Isto je bilo i kad nas učiteljica ili nastavnik povedu negde van škole, u muzej, na predstavu, bilo gde. Kada su deca u istim uniformama, to je vizuelna pomoć nastavniku i svima ostalima koji ih sreću.

Škola za domaćice
Škola za domaćice

Setimo se sebe u đačkim uniformama, uporedimo sa sopstvenom decom. Od sedam dana u nedelji, pet dana deca ujutru paniče šta će da obuku, hoće ovo, neće ono, to je nosilo juče. A roditelji nekada u vremenu između dva rata, ali i u poratnom vremenu, sve negde do osamdesetih godina 20 veka su bili mirni. Dete ustane, umije se, opere zube, doručkuje, obuče školsku uniformu i ode u školu. Ona dva dana može da oblači šta god hoće. Užičani bi porodično prošetali Užicem i dičili se kako su svečano obukli decu.

Sokolski podmladak
Sokolski podmladak

Danas se mnogi protive školskim uniformama jer, navodno, mogu porazno delovati na dečiju individualnost, pošto se, valjda, individualnost ogleda u oblačenju. Slavimo različitosti, kažu oni. Naopako, naravno, naročito ako to nekome ovde padne na pamet, jer još nismo uspeli da slavimo različitost na drugim poljima, da naučimo dete da zaista slavi različitost, pa da na rođendan pozove i ono „Ciganče“ iz odeljenja. A, to „Ciganče“ će se u odeljenju, iako je malo tamnije, osećati kao pripadnik grupe, osećaće se važno kao i svi ostali a ne manje vredno, kako ih inače nateraju da se osećaju. Naravno, uvek će neko pre videti njegovu boju kože nego uniformu, ali bar bi mogli da pokušamo. A oni koji se boje da će im dete biti isto, ukalupljeno u prosek – treba da se prisete – izgled ne određuje čoveka. Određuje ga ono što je u njegovoj glavi, u mislima, kako se ponaša. Individualnost se ne ogleda u oblačenju. To je važno samo površnim ljudima.

Užički "domci"
Užički “domci”

I da vam napomenem još jednu banalnu stvar, mislim – misli se da je banalna, ne obraćaju ljudi pažnju. Uz svaku školu, gde god da se nalazi, nalazi se pekara, palačinkarnica, neki fast fud objekat. Ispred svakog tog objekta ćete u vreme velikog školskog odmora videti gomilu dece koja se guraju da što pre kupe doručak i koje ljudi koji istovremeno kupuju ćuškaju, pridikuju im da se nauče lepom ponašanju, a sva ta deca su onako šarena, što bi prosečan čovek pomislio – ček’ ovo dete žuri da doručkuje i vrati se na čas, hajde da ga propustim. Školska uniforma već budi tu svest. Mada mi se ne sviđaju objekti brze hrane u blizini škola, ima ih, ali to je za neku drugu priču.