Polovina dvadesetih godina 20 veka. Rano prolećno prepodne, a gradski električar popravlja kvar na banderi. Ispred Hotela “Zlatibor”, u hladu uz kafu, uživa užički gospodski svet. Tu su i okružni službenici, pauza za kafu. Na uglu pored ispisanog “hotel Zlatibor”, pano bioskopa sa plahatom i reklamnim fotografijama. Priča o hotelu “Zlatibor“ tu ne započinje.
Književniku Dobrosavu Ružiću, profesoru Gimnazije pod kraj 19. veka, kad je kročio u Užice, ote se divljenje jednoj kafani: “Vi koji ste bili u Užicu, znaćete gde je Janjićeva kafana. Ona je baš na uglu jednom, gde je takozvana stara pijaca. To je jedna od prvih kafana u Užicu. Tu je izjutra, u podne i uveče zastupljena sva intelegencija, koja redovno dolazi da pije kafu, a tradicija se nastavila i u Hotelu “Zlatibor”…“
