Kada su zapitali Obrena Savića radnika u Prvom Partizanu šta je njegova želja za novu 1975. odmah je sročio stihove:
Da se nađem kraj ognjišta.
Začađenog godinama
Čađav lonac
Da zanjišem…
Nek sve bude pesma sama.
I kašike i činije,
vremenom nam išarane,
nek se pune, tople grudi.
I godina neka bane
srećna, dobri ljudi!
Dragomir Macan Todorović, Ivica Đurđević i Radivoje Mićević zv. Apo su poželeli što više gostiju u “Palasu”. Rajko Jović čistač na Trgu je poželeo da narod u novoj godini “baca po Trgu što manje đubreta”. Predrag Ivanović užički radio mehaničar je rekao: “S obzirom na veliku konkurenciju i slabu prođu u mom pozivu, želja mi je da se poreske osnovice nešto realnije odmere. Premnogo nas je radio mehaničara u gradu, nema toliko potrebe. Inače moja intimna želja je zdravlje i da mi sin uskoro prohoda.
U toku novogodišnje noći ove godine je bilo veoma mirno, nije zabeležen nijedan eksces ili veća saobraćajna nezgoda, tako da milicija nije imala posla.
Klub omladine je tada bio jedino mesto za organizovanu zabavu i okupljanje za oko 16.000 mladih Užičana, Dragiša Stepanović Gile kulturni referent kluba je povodom toga rekao: “Pored teške materijalne situacije Klub omladine je suočen sa lošim prostorom u kome odvija svoje aktivnosti. Sala je smeštena u podrumskim prostorijama Narodnog pozorišta koje su zbog loše izolacije izložene stalnoj vlazi, čak i potapanju vodom, pa smo prinuđeni da mnoge pripreme programa izvodimo u prostorima Pozorišta i Doma JNA. S obzirom da je ovo jedino organizovano sastajalište mladih trebalo bi mu sa materijalne strane pružiti punu podršku”.
Diskoteka OK je bila puna, u toku protekle godine je održano oko 200 disko večeri ali su to bila mala sredstva za finansiranje velikog broja sekcija i održavanje nezavršenog i neizolovanog objekta, naročito u podrumskom delu Pozorišta. Gradski oci nisu želeli da se “mešaju” u poslovanje kluba, pominjali su ga jedino u kontekstu vaspitavanja omladine kad je bilo reči o skretanju sa “Titovog puta”.
Tadašnji najbolji užički karatista je bio Rade Marković koji je osvojio braon pojas i položio trenerski ispit. Uz njega su za veoma kratko vreme, svima u gradu bili veoma poznati: Dejan Bosiljčić, Dragoljub Drndarević, Mladen Nikolić, Dragan Milivojević, Milisav Milojević, Zoran Čenadaja, Borko Vujović i Radojko Nikolić. Inače Karate sport je zaživeo u Užicu u sekciji Tehničke škole 1968. Godine. Prve treninge počeli su da drže Obradin Ješić i Zoran Alanović, i to bez praktičnog iskustva, sa znanjem koje su stekli iz knjiga. Zatim je došao Zoran Krstić, koji je za vreme studija u Beogradu učio karate i stekao zeleni pojas. Međutim, kratko je ostao. Zatim je treniranje sa karatistima preuzeo inžinjer Mido Krković, sa braon pojasom, ali ni on se nije dugo zadržao. Obradin Ješić i Zoran Alanović su stekli dosta iskustva i nastavili da vode treninge. S vremena na vreme u Užice su dolazili poznati sportisti Jorga i Cemović i držali seminare. Igrom slučaja u to vreme 1973. Godine u Užicu je služio vojsku doktor Zdenko Milinković, državni reprezentativac i prvak Jugoslavije, koji nosi crni pojas. On je pristao da trenira mlade užičke karatiste. Treninzi su održavani u sali Tehničke škole. Nešto kasnije je formiran gradski klub koji je bio u stalnoj vezi sa Karate savezom Jugoslavije. U klubu je bilo dosta talentovanih karatista. Pored Obradina Ješića, tada su se najviše isticali Mladen Nikolić i Rade Marković.
Užički gorani su bili najuspešniji u Srbiji na pošumljavanju. Inače Pokret gorana je najstarija ekološka organizacija u Srbiji tj. na Balkanu. Nastao je mnogo pre nego se o ekologiji govorilo na današnji način. Prve akcije Pokreta gorana Srbije dogodile su se u oktobru 1960. godine. Predhodilo im je proučavanje stanja na terenu, Važnu ulogu u popularizaciji Pokreta gorana imao je Radio Beograd koji je goranskim aktivnostima prepoznao važno polje društveno korisnog rada. Tada je skiciran put kojim se ide više od 60 godina a on vodi kroz šumu nastalu na 281.852,50 hektara goleti, preko 94.983 hektara visokorodnih livada i pašnjaka i 31.395 hektara van šumskih zasada, drvoreda, parkova i školskih dvorišta. U goranskim rasadnicima proizvedeno je preko 150 000 000 sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja.
Zvanično Pokret gorana Srbije je nastao Oktobara 1960. u mestu Čačalica kod Požarevca. Kako je tadašnji Savez omladine imao važnu ulogu u osnivanju goranske organizacije, ona je od samog početka u velikoj meri okrenuta mladima i naporima da se kod njih razvije ekološka svest. O tome svedoči tridesetogodišnje iskustvo u organizovanju letnjih i zimskih škola i kampova, kao i radionica za najmlađe pripadnike naše najstarije ekološke organizacije.
Prvo je osnovan „Štab brigada mladih gorana koji je radio pod geslom: “Misli globalno, delaj lokalo“.
Užicu je goranska tradicija veoma istaknuta i dan danas se nekadašnji mladi gorani okupljaju i zajedno sa decom i unucima pošumljavaju goleti u okolini Užica.
Ovog Januara Proglašene su najuspešnija užička preduzeća: Štamparsko “Dimitrije Tucović” i “građevinsko “Zlatibor”. Štampari su izlagali na međunarodnoj izložbi “Iterbiro 74” u Zagrebu, “sredstva za obradu podataka i uredske opreme i postigli zapažen uspeh. Građevinci su na izložbi “Kamen – mermer – granit” uzeli nekoliko prvih nagrada.
Košarkaši “Rakete” u takmičenju Istočne grupe druge savezne lige su pretrpeli svoj deseti poraz od Železničara iz Čačka sa 104:94 tako da su doveli u opasnost svoj opstanak u ligi. Tada su u “Raketi” igrali: Krčevinac, Jokanović, Stojanović, Ilić, Komadinić, Marić, Rakočević, Stefanović, Cvijović, Stranjaković, Žunić i Dragojlović.
Formiran je klub samoupravljača. Za predsednika je izabran Miljko Mitrašinović radnik Valjaonice bakra. Predsedništvo je imalo 15 članova. Pri klubu je bila samoupravna radnička kontrola od 7 članova i nadzorni odbor od 5. Klub samouparvljača je trebao da obezbedi stručnu pomoć preduzećima kojima još nisu zaživeli ustav i rezolucija. Da utiče da što pre zažive “samoupravni razvoj i samoupravni društveni odnosi”. Da u Školi samoupravljača obradi 8 tema. Da organizuje seminare, tribine, predavanja o samoupravljanju.
Komunalno “Bioktoš“ dalo je nalog da se uradi projekat za deponiju smeća na Sarića Osoju, na prostoru uvale prema potoku. Rešeno je da je tu moguće niz godina deponovati smeće iz Užica, a da će posle na toj površini biti moguća gradnja stambenih zgrada ili zelena površina.
“Niskogradnja” je počela da vrši rekonstrukciju mosta u “Međaju”. Gornji delovi mosta, oblagani su hrastovom i borovom građom, proširivane su pešačke staze i kolovoz koji je sada bio širok 4. Metra. Direktor “Niskogradnje” tada je bio inžinjer Milenko Panić.
Vrhovni sud Srbije je rešavajući po žalbi osuđenih: Zorice Ognjenović, bivšeg direktora Zavoda za urbanizam i projektovanje, Nedeljka Bakića bivšeg direktora Gp “4 Juli” objavio: “Da je preinačio presudu Okružnog suda u Užicu kojom je Zorica Ognjenović osuđena za krivično delo prevare na kaznu strogog zatvora od tri godine i četiri meseca, a Nedeljko Bakić na tri godine strogog zatvora za krivično delo nesavesnog poslovanja u privredi. Vrhovni sud oslobađa Zoricu Ognjenović od optužbe da je počinila krivično delo prevare. Nedelku Bakiću kazna smanjena na jednu godinu strogog zatvora”.
Objavlljeno je da je u Užicu u toku protekle 1974. godine registrovano 11.505 motornih vozila, da ima 17.594 vozača od kojih je bilo 1.593 žene. da je bilo 1.180 saobraćajnih nesreća da je u njima poginulo 34 lica, četri više nego 1973. godine.
Ovoga januara u bioskopu “Partizan” su igrali filmovi: “Čovek zvani hrabrost”, “Dama i dijamanti”, “Fra Djavolo”, “Čovek zvani Trinita”, “Američki grafiti”, “Talični tom”, “Moje pesme, moji snovi”, “Dođite kod nas na kafu”, “Mač zlatnog zmaja”, “čovek zvani hrabrost”.
Bilo je malo čudno ali sve predstave su bile pune za crno beli film komediju iz 1931. godine Fra Djavolo u kojem su glavne uloge tumačili komičarski par Stanlio I Olio. Jednostavno Užičani su obožavali njihove filmove.
Psihologija I dramaturgija njihove komike zasnivala se na kontrastu mršavog, nižeg Stanlija i debelog, višega i jačega Olija; Uz to je Stanlio plašljiv, s izrazom lica kao da će briznuti u plač, dok Pompezani, nametljivi i autorativni Olio se postavlja kao vođa tandema; zajednički, odlikuje ih detinja sklonost
Psihologija i dramaturgija njihove komike zasnovane su na kontrastu mršavog, nižega i slabijega (Stanlio) te debeloga, višega i jačega Olia; uz to, Stanlio je plašljiv, s izrazom lica kao da će briznuti u plač, dok je Olio pompezan, nametljiv i autoritaran, a postavlja se kao vođa tandema. Zajednički, odlikuje ih dečije donošenje potpuno nerazboritih odluka. Prilagodivši se zvučnom filmu, prvi igrani film snimaju 1931, a njihov kratkometražni Muzička kutija 19 nagrađen je Oskarom. Od njihovih igranih zvučnih filmova ističe se Fra Đavolo. Sećam se da sam se najviše smejao dok sam gleda film kad Stnlio viče gluvom u uvo: “Mi smo nekoliko bandita!” Dugo vremena je užička bioskopska publika volela filmove ovog komičarskog para i punila salu Bioskopa Partizan.
