Jun 1963. godine (drugi deo)

112

Ovoga juna u ulici Dušana Višića (danas Vidovdanska) počela je izgradnja prve stambene zgade na teritoriji Sreza posle rata, koja je namenjena tržištu, zgrada sa 20 stanova, podrumima, dva prizemlja, četiri sprata, a pravio je G.P. “Zlatibor”. Završavale su se još dve ulice – 7. jula, koja je u stvari rekonstruisana, a od bivše kafane “Top” (danas Doma zdravlja) je napravljena sasvim nova ulica u dužini od 197 metara. Brzinu radova na njoj je omela izgradnja pošte (one koju srušiše Nato agresori 1999. godine).

Panorama Užica, prva polovina šezdesetih
Panorama Užica, prva polovina šezdesetih

Ugostiteljsko preduzeće “Sloga” naručilo je dva aparata za prodaju od “Jugostroja” iz Rakovice. Ovi aparati su bili postavljeni na Trgu i kod Maloga parka. Pekari iz “Sreten Gudurića“ su rešili da otvore na glavnoj ulici M. Tita 49, na “Lipi” prodavnicu za prodaju pečenja, bureka, hleba i peciva, mlečnih proizvoda i lepinja. Postavili su i panj sa koga se serviralo “pečenje sa panja”. To je ona Gudurićeva prodavnica koja se nalazi danas kod ulaza na Pijac… U isto vreme je renoviran i “Zdravljak”, Gudurićeva prodavnica u “Bloku C”, koja nosi ime po pekari- poslastičarnici moga dede Vitomura Kovačevića.

Otvorena je prodavnica obuće “Antilop” u M. Tita 51. Prvog dana je prodavnica imala promet od 4 000 dinara, prodato je 70 pari obuće, što se nastavilo i sledećih dana. U ovoj prodavnici je mogla da se nađe obuća iz 55 jugoslovenskih fabrika obuće.

Nastavljeni su radovi na izgradnji drugoga dele Robne kuće “Progres” u kome, kada bude završeno, će da bude prodavnica užičkih suvenira, razglednica, duvana. Kada je otvorena ova prodavnica dobila je logično ime „Suvenir“. Na spratu su gradili odeljenje konfekcije, obuće i proširili odeljenje za prodaju tekstila. Na terasi su planirali mlečni restoran, a u podrumu, gde je planiran bar, su rešili da budu magacini.

Osnovan je Turistički centar kao ustanova sa samostalnim finansiranjem. Ova ustanova je prikupljala podatke o turističkom prometu, pripremala i objavljivala razne edicije i druge oblike turističke propagande, pružala informacije o turističkoj aktivnosti.

Osnovana je i počela sa radom Muzička škola, kao ustanova sa samostalnim finasiranjem.

Radovi na drugom delu zgrade robne kuće "Progres"
Radovi na drugom delu zgrade robne kuće “Progres”

Hoteli Palas i Zlatibor su počeli da često imaju problema gde da smeste goste koji su dolazili u grad. Oba užička hotela “Palas” i “Zlatibor” su imali ukupno 170 ležaja, tako da su često morali da višak gostiju smeštaju u zlatiborska odmarališta. Prošle 1962. godine u T. Užicu je u hotelima bilo 2000 noćenja, dok je ove 1963. do polovine juna bilo 502 gosta koji su imali preko 2000 noćenja. Najviše je bilo Nemaca, Austrijanaca, Francuza, Italijana, a bilo ih je iz dalekih zemalja Izraela, Indonezije, Kanade. I ove godine je pokušano da se u turističkoj sezoni otvori restoran u nacionalnom stilu, koji je propao. Nisu imali gde da smeste magacin predvojničke obuke, koja se nalazi u kući koja bi se adaptirala u restoran ( restoran “Era)” za koji je projekat adaptacije odavno bio gotov, a obezbeđena su i sredstva za adaptaciju i opremu.

Održan je po prvi put festival zabavnih i narodnih pesama “Beli Narcis”. Momir Jovanović učenik iz Užica je dobio za izvođenje pesme “Beograde”. U delu zabavne muzike prvu nagradu je dobila i Radmila Burlić. Sećajući se ove manifestacije, veoma posećene tokom šezdesetih godina, užička muzička legenda Miloš Broćić Brole je rekao: “Ovu smotru pevača amatera organizovao je u Sali novog bioskopa Brana Petrović uz pomoć Žarka Petrovića, na tim takmičenjima se najviše eksponirao Staniša Stošić, kome je omogućeno da snimi prvu ploču na kojoj su ga pratili vojni muzičari. Druga manifestacija tih godina koje se sećam je bila “Tražimo najveseliji grad”.“

Ispred Gimnazije se godinu dana nalazila se ogrmna gomila zemlje na kojoj su bile vodovodne cevi. Iako je sanitarna inspekcija dala nalog da se ulica očisti niko nije reagovao.

U Ekonomskoj školi je održana je amaterska pozorišna predstava “Vragolanka nije đavo”, komedija lakoga žanra koju je napisao Milenko Misajlović. Predstavu je režirao Srđan Kleček, glumac užičkog pozorišta. Mladi ekonomisti su bili odlično uigrana glumačka ekipa u kojoj su se izdvojili: Močilo Sretenović u ulozi Borisa Sretenovića i Milesa Matić u ulozi devojke koju je publika često nagrađivala aplauzom – njenu neposrednost, iskrenost, skladnost pokreta i govora.

Festival
Festival

Užičani su se žalili na raketine autobuse, zato što su prokišnjavali: – “U nedelju 29. maja putovao sam iz Užica u Sirogojno autobusom Rakete, a kada smo stigli u do mesta zvanog “Surduk” počela je da pada kiša. Osećali smo se prijatno u autobusu dok su krupne kapi dobovale po krovu. Ali ne lezi vraže, počelo je da prokišnjava! Neki putnici su stavljali novine na glavu da bi se zaštitili. Drugi su koristili najlonske kesice namenjene za one koju povraćaju. Međutim, ni to nije pomoglo, morali smo raširiti kišobrane. Ubrzo potom pukla je guma. Zato smo se vratili nazad u Užice i to besplatno”. Tanasije Pavlović radnik preduzeća “Zlatibor“.

Održani su izbori za Savezno i Republičko veće, glasalo je 95,6% (?) birača. Za poslanike u saveznom veću i za poslanike u Republičkom veću izabrani su: Olaga Živković, Milivoje Radovanović – Farbin, Duško Đurić, Boško Lučić, Rade Borisavljević. Za predsednika Socijalističke Federativne republike Jugoslavije je jednoglasno izabran Josip Broz Tito, a za potpresednika Aleksandar Ranković, za predsednika SIV-a Petar Stambolić. Za predsednika Ustavnog suda je izabran Blažo Jovanović, a za zamenika Vrhovnog komandanta na Titovu preporuku je izabran je general armije – Ivan Gočnjak.

Raketin autobus
Raketin autobus

Potpresednik Izvršnog veća SR Srbije Mihajlo Švabić je posetio gradilište hidroelektrane u Perućcu. Počelo je čišćenje i uređenje jezera na Partizanskim vodama i njegove okoline. Oko jezera su postavljali neoske svetiljke, a zadruga iz Čajetine je proširila asortiman u mlečnom restoranu koji je na uzvišenju iznad jezera.

Na užičkom Zavodu za zapošljavanje je čekalo posao 1000 ljudi, ali tokom maja i juna njih 400 je odbilo posao, iako su svi bili sa sela i nisu imali nikakve kvalifikacije. Komentar Užičana je bio “Traže hleba preko pogače”, svi su hteli posao u industriji, a najviše su odbijali posao u uslužnim delatnostima.

U ulici Petra Ćelovića 24, zaštitna radionica “DES” (defektni sluhom) otvorila je radionicu za izradu dušeka, jorgana i tapetariju koja će i popravljati isto. Sve je bilo prilagođeno želji potrošača. “DES” je otvorio i molersko – farbarski, firmopisački pogon, koji se nalazio u M. Tita 163. Građani koji su koristili ove usluge su bili zadovoljni – sve je rađeno kvalitetno, a cene su bile pristupačne.

Na Stadionu 1963.
Na Stadionu 1963.

Radnički savet “Metaloprerade” je odlučio da se svojim voznim parkom učestvuje na popravkama ulica na području grada, pored ovoga odlučili su da u Fond zajedničke potrošnje uplati 200.000 dinara.

Užice je tada imalo samo jednoga lekara ginekologa, na koga su dame čekale i po nekoliko dana. Društvo žena “Savremeni dom” je obezbedio još jednog lekara koji je primao pacjente svakoga dana od 8 do 14 časova.

Sloboda je pobedila “Slogu” iz Kraljeva sa 2:1. Tako je osvajanjem dva boda “Sloboda” postala prvak Srpske fudbalske lige Južne “A” grupe i stekla pravo da po sedmi put učestvuje u kvalifikacijama za ulazak u Drugu saveznu ligu. Protivnik joj je je bio F.K “Bor” iz Bora. Sloboda je pobedila “Bor” sa 2:0. Za “Slobodu” su igrali: Novković, Arsić, R. Jokić, Jovanović, Jovanetić, Dogandžić, Pavloviđ, V. Jokić, Milosavljević, Ivanović, Gardić.