Na predlog Dušanke Ponorac, koja je u ime grupe odbornika skupštine Užice iznela taj predlog, za novoga predsednika užičke Opštine izabran je Petar Antonijević, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista. Dotadašnji predsednik Rajko Ječmenica je upućen na školovanje u Visoku političku školu u Beograd. Za novog sekretara Opštinskog komiteta Saveza Komunista izabran je inžinjer Mileta Ješić, do tada sekretar fabričkog komiteta Valjaonice bakra. Užičani nikada nisu oprostili Peru Antonijeviću zato što je u toku njegovih mandata srušena Sokolana, užički hram sporta i kulture, kao i mnogi drugi objekti, koji su činili deo gradskog duha, kao i to što je počelo uništavanje Velikog parka. Uprkos tome, nekadašnji komunisti iz SPS–a su dali njegovo ime fabrici vode, iako je utvrđeno da je brana i jezero u Vrutcima bila greška…
U Užičkom pozorištu je otvorena sezona premijerom Nušićeve “Autobiografije” glavnu ulogu je igrao Tomislav Janjić, u ostalim ulagama su nastupili: Matilda Špiler, Gordana Gočić, Sandra Štrof, Ljiljana Savić, Ankica Stanojević, Milojko Topalović, Radomir Pavlov, Dušan Stanojević, Zvonko Jelačić, Vladimir Simić, Ljubo Lazić, Srđan Kleček i Milan Vasilić. Scenografiju je radio Branko Kovačević, a kostime Dobrinka Drndarević.
Milan Popović, profa u užičkoj Gimnaziji, svake nedelje sa grupom učenika je napuštao grad i odlazio u planinu. Nije bilo planinskog grebena koje nisu obišli. Milan je tada govorio da je planinarstvo njegov hobi i da se najprijatnije osećao na vrhu planine. U toku leta ove 1962. godine obišao je nekoliko vrhova u Triglavskom masivu. Pripremao je nekoliko ekipa Planinarskog društva “Zlatibor”, čiji je on osnivač. Profesor je planirao da razvije u užičkom kraju još jednu planinarsku disciplinu – alpinizam. Do tada je Milan Popović dobio nekoliko diploma, pohvalnica ali i srebrnu planinarsku značku. Postigao je najveće zvanje u planinarstvu, zvanje starog planinara.
Kada je profesor Milan osnovao alpinističku sekciju, užički šereti koje danas zovu boemi, sedeli su u bašti Palasa i pozvali ga kad je krenuo iz Gimnazije na čaj. Iako nije bio kafanski čovek, on im se pridružio. A oni mu rekoše da će mu se u ovu novu alpinističku sekciju učlaniti svi stanari “kule” na Trgu. Da su to iskusni alpinisti, jer lift u “Kuli” već duže vremena ne radi. Profesor se nasmeja i srknu čaj od nane, ostali mu nazdraviše s klekovačom.
Sa leve strane novoizgrađene plaže, neposredno do dečijeg bazena, napredovala je izgradnja Ferijalnog doma. Planirano je da zgrada služi kao prihvatilište ferijalaca, eskurzija, planinara… U toku izgradnje investitori su planirali da se u prizemlju doma nalazi sala za bioskopske i pozorišne predstave sa 350 sedišta, restoran sa terasom, kuhinja kapaciteta 300 obroka dnevno, servisna radionica i magacin, a na dva sprata sobe sa pogledom a na jezero, plaže i grad sa 70 ležaja. Na prilazu Domu su planirali da podignu auto kamp. Danas je to Hotel Turist.
U Sevojnu je predata na upotrebu nova osnovna škola, bila je urađena po tada najsavremenijim arhitektonskim principima i tada je spadala među najlepše u Srbiji.
Otvorena je još jedna samoposluga, koja je nazvana “Stadion” u novoj zgradi tada blizu Železničke stanice i stadiona u Begluku. Danas se nalazi preko ulice ispod Zelenog pijaca. Godinama posle izgradnje te zgrade taj prostor je zvrjao prazan, dok se tadašnje trgovačko preduzeće “Čigota” nije odlučilo. Samoposluga je radila od 6 do 20 časova. Najavljeno je da će se takve prodavnice otvoriti na Carini i u Krčagovu.
Posle mnogo prepirki između užičkih ugostitelja, pa i oko samog imena, osnovano je Ugostiteljsko preduzeće “Sloga”. Zatim je raspisan konkurs za direktora i šefa računovodstva. Za knjigovođu je tražena stručna sprema i pet godina iskustva, a za direktora visokokvalifikovani radnik ugostiteljstva sa 8 godina prakse.
Obeleženi su po prvi put na ulicama grada pešački prelazi, nenaviknuti Užičani su i dalje prelazili kako su navikli, a milicioneri su ih kažnjavali.
Na stočnom pijacu u Međaju birana je krava lepotica. Najlepše su provedene Užicem da ih svi vide.
Užičani krajem oktobra 1962. godine su kritikovali: duže prekide struje, seljake koji su zaprežnim kolima uništili jedan deo novoizgrađenog puta Užice – Jelova gora, poskupljenje praznog pasulja u Hotelu “Zatibor” sa 60 na 70 dinara, bare ispred ulaza u zgrade na Trgu, lošu kafu u Hotelu Valjaonice bakra na Zlatiboru, žene direktora najvećih užičkih preduzeća, čiji su razgovor koji je tekao ovako, prepričavali: “Juče sam prilikom izlaska iz automobila, kad smo kupovali frižider i televizor, pocepala čarape. Pojedoh se živa. To su mi jedine”.
Žalili su se što nema vode. Naročito stanovnici Donje Pore, oni su bili povezani sa vodovoda sa Ibiševog Guvna koji nije imao dovoljan kapacitet. Snadbevanje periferije vodom je bilo još gore. U toku leta česme i bunari su bili opsednuti ciglarima, koji su cedili i poslednju kap vode za pravljenje ćerpiča, a nije bilo vode dovoljno ni za piće.
Žalili su se i na bioskop “Zlatibor”, pijacu, zelene površine, javne česme i odnos prema njima.
Ovoga meseca užički Okružni sud je imao mnogo posla, kažnjeni su: Marko Simić koji je trgovao automobilima i nedozvoljenom trgovinom devizama (onda se zvale “strana valuta”). Osuđen je na dve godine i dva meseca strogog zatvora i oduzimanjem imovine, koju je stekao. Mladen Drndarević i Stojan Čekičević krojač i Metodije Maksimovski službenik svi su odgovarali takođe zbog iste trgovine i dobili slične kazne. Dojčilo Obradović, krojač ali iz Arilja, je dobio na lutriji 3,000.000 dinara. Prilikom naplate nije prijavio lutriji da je dužan da Opštini Arilje uplati opštinski prirez na lutrijske dobitke od 14%. Osuđen je na tri meseca zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara.
Dragutin Marković automehaničar je dobio više od tri godine strogog zatvora, zbog falsifikata i utaje poreza, zabranom vođenja zanatske radnje od 5 godina posle izdržavanja kazne. Zbog iste stvari je odgovarao i Slavko Anđić kafedžija, koji je osuđen na tri i po godine strogog zatvora, da nadoknadi štetu, a zabranjeno mu je bavljenje zanimanjem tri godine. Radmilo Danilović, Stevan Nestorović, Ratomir Matović i Radmilo Maksimović, inače šef računovodstva užičke Zubne ambulante, osuđeni su zbog pronevere u proseku od tri godine zatvora i da vrate pare.
Zbog pljačke društvene imovine osuđen je Milovan Ivanović, blagajnik sindikalne podružnice “Cvete Dabić”, na sedam godina srogog zatvora. Okružni javni tužilac je podneo žalbu, pa mu je kazna povećana na 10 godina. Potvrđene su kazne Stanislavu Sloviću i Radiši Mlađenoviću na 12 I 13 godina zatvora zbog ubistva Mališina Ostojića.
Ovoga meseca Užičani su prodavali: Milivoje Cvrkotić kuću na Zlatiboru, a jedan sa Donje Pore je prodavao kuću sa dubokim bunarom.
