Kad su rođeni Užičani bili gosti u svome gradu

159

Nekada, spuštajući se sa Zlatibora, kad se prođe Ankina kafana i velika okuka zvana Galerija, koje više nema jer ju je „progutala“ separacija kamena preduzeća za puteve, ugleda se između Starog grada i ogranka Bioktoša kanjon Đetinje, grad koji se kao neko gnezdo smestio između lokalnih brda. Kad se prođe Krejino brdo, dolazilo bi se do kafane i Trošarine, preko puta nje. Trošarinu je podigao Dimitrije Vuličević Dišo, gradonačelnik Užica. Od 1930. Godine do pred rat na svim prilazima gradu, bio je opštinski službenik i naplaćivao taksu za ulazak u grad, kojim su se pokrivali troškovi čišćenja grada, održavanje ulica i poboljšavano komunalnih potrebe gradskog stanovništva. Zahvaljujući tim sredstvima, za vreme njegovog rukovođenja gradom, dovedena je voda iz Vrela, urađena kanalizacija, a ulice umesto kaldrme prekrivene su kockom i osvetljene električnom rasvetom. Dogodilo se još mnogo lepih stvari dok je Dišo bio gradonačelnik Užica.

Užice snimljeno iz aeroplana 1933. godine
Užice snimljeno iz aeroplana 1933. godine

Posleratne generacije, zbog čestih promena naziva ulica, ponekad su se osećali tuđincima u rodnom gradu. Sećam se, negde na početku druge polovine devedesetih godina, teško se bilo snaći u gradu, jer su ulicama i sokacima iz detinjstva promenili nazive. U to vreme, kada bi me neko od putnika namernika pitao za neku ulicu, i ja sam bio stranac u Užicu. Kako se menjala vlast i ideologija, menjala su se i nazivi ulica, tako da neki Užičani ni svoju adresu nisu znali. Nije bilo više Nebojšine ulice, one pored reke i kroz Međaj, gde je bila nekad kuća moga čukundede Milića Anđušića ili kuće dede Tonija Stankovića, vlasnika novine Užička Nedelja, postala je Podgorička. Zlatiborski put je postao ulica Heroja Luna. U mom komšiluku Ulica Miladina Popovića je postala Momčila Tešića, a njena bliznakinja Slobodana Sekulića postala je ulica Lipa. I Glavna ulica je promenila ime ko zna koji put, ovog puta u Dimitrija Tucovića. Uvek sam se pitao šta je to ortodoksni socijalista Dimitrije značajno učinio za Užice, sem što je ovde učio srednju školu. Naravno, za Užičane kao i u slučaju kad je Užice bilo za Maršala Tita i tad otkad je Dimitrija Tucovića, ostala je Glavna ulica. Pravo je čudo da se neko od pametnijih koji udlučuju, nije setio da zauvek bude i zvanično „Glavna“.

Užice sedamdesetih
Užice sedamdesetih

Naravno, postoje topinomi koji ne mogu bez obzira na česte promene ulica da promene ime, nešto što niko ne može da promeni, nijedna vlast koja dođe, to su imena koje je sam narod dao. Lipa, Dovarje, Carina, Slanuša, Klisura, Rosulje, Pora, Koštica, Terazije. Stari Grad ili Zlatiborski put, biće odrednice koje će uvek ukazivati na pravu adresu. Kad je grad bio smešten uz reku i glavnu ulicu, šireći se prema periferiji, okolina je nazivana po vlasnicima imanja okolo grada kao što su: Čikirizovina Raićevina, Lazovina, Ćendovina, Vujićevina, Selakovina, Jeličina Livada… Ubrzo posle rata novi stanovnici pristigli iz zlatiborskih sela kao što su: Draglica, Dobroselica, Negbine, Sjeništa ili sa obrisa Tare – Zaovina, Ponikava ili onih bližih gradu: Ljubanja, Karana, Jelove gore, Zaglavka, Kostojevića, Kačera, Dretnja, Tripkove, Ribaševine i ostalih, naseljavali su tu periferiju. Podizali su krov nad glavom bez ikakvog plana, uništavajući tako to što je priroda darivala Užicu.

Užice 2018. godine
Užice 2018. godine

Po obodu grada počele su nicati kuće, prvo poneka, da bi do kraja 20. veka nastale prava naselja u Turici, Krčagovu, na Pori, Gušteraju, Vrelima, sve do visa ispod Starog Grada, i još više na samom Zabučju, menjajući izgled okoline infrastrukturom koja se nije mnogo razlikovala od starih delova grada, gde je mnogo starog porušeno, a sagrađeno bez želje da se očuva ono staro, što je davalo dušu gradu. Ostala su samo stara imena delova grada, da svedoče o prošlim vremenima i ljudima, koji su bili „prvi građani male varoši“ i po kojima su ti delovi često dobijali ime.

U toj nenormalnoj gradnji oko Užica ostalo je dosta bezimenih ulica, kao i kuća bez brojeva. Tek pred kraj 2018. lokalna vlast je formirala radno telo za ažuriranje Adresnog registra koje je u saradnji sa Savetima mesnih zajednica, a prema Elaboratu uličnog sistema po naseljenim mestima Republičkog geodetskog zavoda pripremilo predloge za nazive novih 1403 ulice i zaseoka, od čega 205 na teritoriji gradskog područja. Imena zaslužnih pojedinaca iz raznih društvenih sfera i oblasti treba da se nađu na tablama ulica, koje do sada nemaju zvanične nazive, a kuće u njima su bez brojeva.