У основној школи су нас учили да више волимо друга Тита од оца и мајке. Кад треба да дође, поберемо цвеће у двориштима, дочекамо друга Тита и после бежимо од баба које хоће шибом да казне због почупаног цвећа.
“Тито – то смо сви ми”, била је једна од омиљених режимских парола. Значила је окупљање око вође – показивала је и љубав народа, и његов страх, инфантилност, али и мимикрију које ће се као особина разголитити у годинама крвавог распада Титове Југославије и ратова за југословенско наслеђе.
