Godine 1946, Dobrivoje Baja Vidić, član Narodnog odbora, inače rođeni Čačanin, predložio je da Užice promeni ime. Predlog je usvojen i Užice je postalo Titovo. Užičani su obavešteni plakatama i pozvani na miting na “Trgu oslobođenja”, nekadašnjem “Žitnom pijacu”, kome su takođe promenili ime. Na fotografijama je orginalni plakat obaveštenja i članovi Narodnog odbora, zaslužani za promenu imena Užica. Baja Vidić u Napoleon pozi sa rukomukom u sakou. Tito, koji je tada bio na Zlatiboru, samo je slegnuo ramenima.
Vidić, pošto je zavio u crno porodicu nekadašnjeg užičkog trgovca, nosioca Albanske spomenice i predsednika užičke opštine, koji je od nemačke odmazde spasio stotinu Užičana, naglo je napredovao. Kao sekretar KPJ za Užički okrug, 23. oktobra 1944, naveo je da Mirkovića “treba likvidirati”, što je učinjeno. Kasnije je Dobrivoje Vidić bio značajan funkcioner, a od 1978. do 1982. i predsednik Predsedništva Srbije, kasnije diplomata. Umro je u Beogradu 1992. godine.
Na trećoj fotografiji je porodica Andrije Mirkovića. Inače, Andrija je spasio i mog dedu Vitomira i oca Vlajka, pokupljenih od nemačkog okupatora na ulici. Bili su određeni za streljanje za odmazdu za ubijenog nemačkog vojnika. Da nije, ne bi sad ovo čitali.
