Kako je građeno Užice, od orijentalne do arhutekture brutalizma (drugi deo)

48

Užice je imalo ili ima dosta objekata rađenih u modernoj arhitekturi ili kako neki kažu “arhitekturi moderne”. Moderna arhitektura se odlikuje jednostavnim formama, bez ukrasa, kao i stvaranjem lepih oblika u samoj konstrukciji elementima. Ovaj pojam arhitekture sadrži više arhitektonskih pokreta i stilova, od kojih su neki povezani dok se drugi jasno razlikuju. To je većinom napredna arhitektura u Užicu prve polovine 20. veka, koja je ostavila značajan trag u formiranju centra Užica, sa dosta stambenih i javnih objekata, posebno u periodu između svetskih ratova. U tom periodu stare građevine se ruše i podižu nove u modernoj arhitekturi. Preoblikuju se trgovi, užički uži i širi centar, čime Užice dobija novu panoramu grada.

Panorma Užica pedesetih godina 20. veka
Panorma Užica pedesetih godina 20. veka

U modernom arhitektonskom stilu, između ostalog, rađeni su: Hotel Palas 1933, kuća Mališe Stefanovića (Muzička škola), kuća Prohorova u Klisuri, Osipova u Šumarskoj ulici, Đokića i Lazića u ulici Druge proleterske, Novakovića u Obilićevoj, Jovanetića ul. Močila Tešića koju su nagrdili izmenama u kojima je izgubila odlike karakterističnog stila. Zatim objekat apoteke i stambena zgrada, u kojoj je bila knjižara “Pobeda” na Glavnoj ulici, stambena kuća u Žičkoj ulici sa autentičnim ukrasima na fasadi, kuća “Leder” u Međaju, porodično-stambeni objekat na uglu Proleterske i Cerske ulice, stambeni objekat pored kuće Prohorova u Jug Bogdanovoj ulici. U modernom stilu građena je 1935. zgrada staroga Hotela “Zlatibor”, srušen 1935. god. Zbog upotrebe materijala kao što su armirani beton, čelik i dr. u to vreme nastajale su građevine potpuno novih funkcija i raznolikih oblika.

Trg je građen na prelasku iz pedesetih u šezdesete godine 20. veka
Trg je građen na prelasku iz pedesetih u šezdesete godine 20. veka

Posle Drugog svetskog rata sagrađena je 1947. Nova hala Tkačnice tada “Cvete Dabić”, a 1948. zgrada predionice u Turici. U Krčagovu je građen novi pogon fabrike oružja – dve radionice i barutni magacin. Po projektu nemačke firme “Gutehofnungehite” iz Diseldorfa, u periodu 1950-55, izgrađen je kompleks hala Valjaonice u Sevojnu. Od sredine 20. veka, po vojnoj projektnoj dokumentaciji, građene su proizvodne hale fabrike “Prvi partizan” u Krčagovu.

U Krčagovu je građena fabrika "Prvi partizan“ kao i Gornja i Donja Kolonija
U Krčagovu je građena fabrika “Prvi partizan“ kao i Gornja i Donja Kolonija

A onda se krajem pedesetih i početkom šezdesetih 20. veka u užičkom građevinarstvu uvode se funkcionalizam u arhitekturi internacionalnog stila. U građevinarstu se uvode nove tehnologije, kako u obradi fasada, tako i u ostalim segmetima gradnje. U Užicu koje se ubrzano razvija patrijahalni način života zamenjuje urbani, a tempo razvoja prati arhitektura. U centralnom delu grada i na periferiji grade se zgrade za zaposlene u fabrikama, JNA, MUP. U periodu 1955. – 1957. građeni su veći stambeni objekti uz glavnu ulicu i na skveru na Slanuši za potrebe preduzeća “Prvi partizan”. Zgrada OŠ “Nada Matić” na Slanuši. Tri godine kasnije je sagrađena je OŠ “Stari grad”.

Užice je sedamdesetih i osamdesetih godina sa brojnim soliterima dohvatilo nebo
Užice je sedamdesetih i osamdesetih godina sa brojnim soliterima dohvatilo nebo

Na Žitnom pijacu 1961. izgrađen je Trg partizana, najizrazitiji primerak ovog stila gradnje. Beogradski projektni biro „Urbs“ projektovao je stambene zgrade „Obnova“ i „Spomenica“ na glavnoj ulici. Na uglu Glavne ulice i ul. „Strahinjića Bana“ izgrađena je stambena zgrada za potrebe vojske. Početkom 60-tih izgrađene su stambeni objekti „Bioskop“ i „Komunalna banka“, „Varteks“ i „Progres“. Na Trgu Partizana zgrada Narodnog pozorišta, kasnije i zgrada Pošte, srušene u NATO bombardovanju i prvi užički soliter “Kula”, koja je nagovestila u kom će pravcu krenuti gradnja u budućem vremenu, u visine. Užičani su rešili da dohvate nebo.

Začuđeni Tito tokom putovanja tek otvorenom tvorenom prugom Beograd - Bar
Začuđeni Tito tokom putovanja tek otvorenom tvorenom prugom Beograd – Bar

Ako bi mi rekli da najkraće nešto kažem o užičkom kraju prelasku sa šezdesetih u sedamdesete, a i kasnije, rekao bih sledeće. Ljudi su tada išli na korzo, u bioskop i na igranke najčešće u diskoteku. Mislim da je zabava u to vreme podlegala mnogo većim podelama nego danas: mladi u gradu su imali korzo i igranke. Rok sastavi su svirali najnovije londonske hitove i imali i svoje pesme, a dugokosi mladići su birali dame u mini suknjama za ples.

Starije generacije su preferirale izlazak na deset ćevapa i pivo u kafane sa muzikom, koja je bila mešavina starogradske i narodne, a po selima su se vrtela kola i sedeljke sa logorskom vatrom. U centru pažnje bili su fudbal, muzika, i naravno Tito i njegov kult.

Kada je puštena pruga Beograd – Bar, Plavi voz se zaustavio, na kratko na prozoru vagona pojavio se Tito, pogledao novosagrađene solitere i rekao: “Ala ste se vi Užičani uzdigli prema nebu”.