Užice je imalo ili ima dosta objekata rađenih u modernoj arhitekturi ili kako neki kažu “arhitekturi moderne”. Moderna arhitektura se odlikuje jednostavnim formama, bez ukrasa, kao i stvaranjem lepih oblika u samoj konstrukciji elementima. Ovaj pojam arhitekture sadrži više arhitektonskih pokreta i stilova, od kojih su neki povezani dok se drugi jasno razlikuju. To je većinom napredna arhitektura u Užicu prve polovine 20. veka, koja je ostavila značajan trag u formiranju centra Užica, sa dosta stambenih i javnih objekata, posebno u periodu između svetskih ratova. U tom periodu stare građevine se ruše i podižu nove u modernoj arhitekturi. Preoblikuju se trgovi, užički uži i širi centar, čime Užice dobija novu panoramu grada.
U modernom arhitektonskom stilu, između ostalog, rađeni su: Hotel Palas 1933, kuća Mališe Stefanovića (Muzička škola), kuća Prohorova u Klisuri, Osipova u Šumarskoj ulici, Đokića i Lazića u ulici Druge proleterske, Novakovića u Obilićevoj, Jovanetića ul. Močila Tešića koju su nagrdili izmenama u kojima je izgubila odlike karakterističnog stila. Zatim objekat apoteke i stambena zgrada, u kojoj je bila knjižara “Pobeda” na Glavnoj ulici, stambena kuća u Žičkoj ulici sa autentičnim ukrasima na fasadi, kuća “Leder” u Međaju, porodično-stambeni objekat na uglu Proleterske i Cerske ulice, stambeni objekat pored kuće Prohorova u Jug Bogdanovoj ulici. U modernom stilu građena je 1935. zgrada staroga Hotela “Zlatibor”, srušen 1935. god. Zbog upotrebe materijala kao što su armirani beton, čelik i dr. u to vreme nastajale su građevine potpuno novih funkcija i raznolikih oblika.
Posle Drugog svetskog rata sagrađena je 1947. Nova hala Tkačnice tada “Cvete Dabić”, a 1948. zgrada predionice u Turici. U Krčagovu je građen novi pogon fabrike oružja – dve radionice i barutni magacin. Po projektu nemačke firme “Gutehofnungehite” iz Diseldorfa, u periodu 1950-55, izgrađen je kompleks hala Valjaonice u Sevojnu. Od sredine 20. veka, po vojnoj projektnoj dokumentaciji, građene su proizvodne hale fabrike “Prvi partizan” u Krčagovu.
A onda se krajem pedesetih i početkom šezdesetih 20. veka u užičkom građevinarstvu uvode se funkcionalizam u arhitekturi internacionalnog stila. U građevinarstu se uvode nove tehnologije, kako u obradi fasada, tako i u ostalim segmetima gradnje. U Užicu koje se ubrzano razvija patrijahalni način života zamenjuje urbani, a tempo razvoja prati arhitektura. U centralnom delu grada i na periferiji grade se zgrade za zaposlene u fabrikama, JNA, MUP. U periodu 1955. – 1957. građeni su veći stambeni objekti uz glavnu ulicu i na skveru na Slanuši za potrebe preduzeća “Prvi partizan”. Zgrada OŠ “Nada Matić” na Slanuši. Tri godine kasnije je sagrađena je OŠ “Stari grad”.
Na Žitnom pijacu 1961. izgrađen je Trg partizana, najizrazitiji primerak ovog stila gradnje. Beogradski projektni biro „Urbs“ projektovao je stambene zgrade „Obnova“ i „Spomenica“ na glavnoj ulici. Na uglu Glavne ulice i ul. „Strahinjića Bana“ izgrađena je stambena zgrada za potrebe vojske. Početkom 60-tih izgrađene su stambeni objekti „Bioskop“ i „Komunalna banka“, „Varteks“ i „Progres“. Na Trgu Partizana zgrada Narodnog pozorišta, kasnije i zgrada Pošte, srušene u NATO bombardovanju i prvi užički soliter “Kula”, koja je nagovestila u kom će pravcu krenuti gradnja u budućem vremenu, u visine. Užičani su rešili da dohvate nebo.
Ako bi mi rekli da najkraće nešto kažem o užičkom kraju prelasku sa šezdesetih u sedamdesete, a i kasnije, rekao bih sledeće. Ljudi su tada išli na korzo, u bioskop i na igranke najčešće u diskoteku. Mislim da je zabava u to vreme podlegala mnogo većim podelama nego danas: mladi u gradu su imali korzo i igranke. Rok sastavi su svirali najnovije londonske hitove i imali i svoje pesme, a dugokosi mladići su birali dame u mini suknjama za ples.
Starije generacije su preferirale izlazak na deset ćevapa i pivo u kafane sa muzikom, koja je bila mešavina starogradske i narodne, a po selima su se vrtela kola i sedeljke sa logorskom vatrom. U centru pažnje bili su fudbal, muzika, i naravno Tito i njegov kult.
Kada je puštena pruga Beograd – Bar, Plavi voz se zaustavio, na kratko na prozoru vagona pojavio se Tito, pogledao novosagrađene solitere i rekao: “Ala ste se vi Užičani uzdigli prema nebu”.
