У четвртак, 27. маја 1999. године, у времену од 11,55 до 12,05 часова, алијанса је засула опет бомбама релејну станицу “Телекома” на Забучју. Од силине детонација и камења које је летело на све стране, поново су ошећене већином куће које су већ биле страдале. Новина је била у томе што је једним пројектилом “земља-ваздух” гађан репетиторски стуб на Забучју, који је удаљен од релејне станице 1,5 километар. Мета је промашена, а због неприступачности терена, никада није пронађено место пада пројектила. Од силних детонација на Забучју и Биоктошу су подрхтавале зграде у Ужицу и околини.
Ужичани су се шегачили да су пилоти који су гађали релеј били неискусни Шпанци и Турци, па су промашили и да су зато могли “некога да убију”. “Молили су” некадашње савезнике Американце и Енглезе, да они убудуће гађају, јер су прави мајстори за то, да поново пошаљу девојке, да нам оне највише одговарају, које тако прецизно и нежно умеју да нас бомбардују, помињући случај ужичке поште, “девојачког бомбардовања”. Али, алијанса се није шалила. Сутрадан су се фантоми појавили одмах после 13 часова и засули репетитор са четири пројектила. Када се на врху брда Забучја, Биоктошу, дим разишао, Ужичани нису више видели препознатљиви антенски стуб висине 25 метара са зградицом поред њега. Једноставно је нестао.
Екипа ТВ5 је стигла на то место после 30 минута. Ту више није постојало ништа. Врх брда је у потпуности био заравњен и направљена четири кратера у пречнику од 20 метара. На месту где се налазио објекат, остала је само гомила бетона и камења. Од стуба је остало само бетонско постоље, из кога је вирило десетак сантиметара метала, остатака некадашњег стуба, који се сурвао низ литицу, у шуму на падини северне стране Биоктоша. Од дејства експлозије поломљена су стабла у шуми и претворена већином у иверје.
Екипа ТВ5 се тешко кретала по кратерима, земља и стене су зрачили великом топлотом која је горела ноге иако су биле у обући. Око кратера су видели остатке уништених делова уређаја, који су се налазили у објекту и на антенском стубу. Ту није било уређаја ТВ5. Неки од тадашњих задртих социјалиста, упркос својим колегама који су подржавали то што радимо за своје суграђане, нису дозвољавали “Петици” да ту постави свој репетитор. Да са тог најбољег места, одакле су сви остали емитовали програм, емитујемо и ми програм. Шта све нисам радио да то омогућим, али није успело. Остало је једино да се учланим у СПС или боље у ЈУЛ, да би то омогућио. И да сам занемарио чињеницу да моје васпитање и морал то не дозвољавају, то не би више била она већини драга “ужичка Петица”. Углавном, после овог бомбардовања, сви медији су замукли, осим ужичке Петице.
