Biće negde 1998. godine na incijativu Milana Nikitovića Nikite formirana je komisija za grb Užica koji bi zamenio dotadašnji amblem iz 1991. Godine. Tu komisiju su sačinjavali Radivoje Papić, Bogoljub Zečević i Milorad Iskrin. Iskrin je opozvao svoje mesto i umesto njega je došao Ilija Misajlović. Dogovorili su se oko elemenata budućeg grba i predlog dali Heraldičkom društvu da naprvi skice. Posle skoro dve godine, 2000-dite godine, ovo društvo je poslalo pet predloga. Dva predloga za budči grb grada sa malim izmenama su usvojena.
Za varijantu „A“ predloženo je da osnovni grb ima osnovnu plavu i zlatnu boju, a u glavi štita dva srbrna zlatom okružna orla. Iznad lavog dela su stajale dve srebrne grede koje se izdižu na prirodni stenoviti breg na kome je ista takva prdstava srednjovekovne citadele Užičkog grada. Na ovalnom polju srednjeg grba, preko grane ruja, što je usvojena izmena od predložene magnolije, iznad sa bedemskom krunom sa tri merlona (deo grudobrana između dve puškarnice) na kome je polje podeljeno u plavu i zlatnu boju. U glavo štita su dva srebrna zlatom oružanaorla, a iznad plavog dela u stopi sa dve srebrne grede izdiže se stenovit breg sa citadelom Užičkog grada.
Veliki grb se sastoji od bedemske krune sa tri vidljiva merliona krunskog štita na kome je polje podeljeno na plavu i zlatnu boju. U glavi štita su dva srebrna zlatom oružana orla, a iznad plavog dela se nastavlja, odnosno izdiže citadela. Čuvari grba su dva prirodna sokola podignutih krila, zlatnih kljunova i nogu, crvrnih kandži, koji oko vrata imaju zlatni kornit sa koga u zlatnom lančiću visi štit, i to na desnom sokolu štit sa grbom srpskog naroda, a na levom štitu sa postojećim amblemom Užica iz 1991. Godine. Između sokolova i glavnog štita pobodena su crvena, zlatom okovana koplja sa kojih se u polje viju zlatnim resama opšiveni stegovi, i to sa desne steg Srbije, a levo steg Užica. Postament prestavlja prirodni planinski pejsaž kroz koju protiče reka Đetinja. U dni je bela traka ispisana crnim slovima „Užice“.
Orlovi su izvedeni iz grba Vojinovića- Altomanovića. Predstava citadele data je na osnovu crteža iz bečkog ratnog arhiva sa stilizovanim prikazom Đetinje u dnu.
Druga predložena varijanta imala je isti izgled sa tim što je umesto citadele stajala kula sa otvorenom kapijom. Na sredini su stajala tri orla…
Na sednici Izvršnog odbora Skupštine opštine Užice na kojoj su bili prisutni predsednik Izvršnog odbora Aleksandar Ćieović Ćizo i predsednik Opštine Milan Nikitović je nastavljen razgovor oko grba grada. Predhodno je od 5 rešenja koja su ponuđena od Heraldičkog društva prihvaćen je prdlog „A“ sa malim izmenama. Umesto biljke magnolije koja se nalazi na predloženom grbu stavljena je biljka ruj, koja je obeležje užičkog kraja. Bilo je još nekih predoga strane člana Izvršnog odbora Papića koji je predložio da se stavi knjiga, jer je prva štampana knjiga bila na užičkom prostoru i da se stavi „Trojeručica“ kao simbol Karnske crkve. Ali kako je grb već imao dosta detalja, a ikone se ne stavljaju na grb, a kako je teško izvodljivo knjigu interpretirati, ovi Papićevi predlozi nisu prošli.
Izvršni odbor je doneo zaključak da se predlog „A“ sa malim izmenama stavi na dnevni red na narednoj sednici Skupštine opštine na kojoj je usvojen. Tako je Užice dobilo svoj heraldičke grbve i svoju zastavu sa skolima.
