За Николу Митровића сам чуо има више од 20 година. Али, када је почео са својом ди џеј радио емисијом “Жута минута” знао сам, не само зато што је Митровић, да је јединствен, прави и најбољи ужички радио водитељ. За десетак година направио је круг радећи по ужичким радио станицама и постао “Никола жута минута”, засигурно најпопуларнија “ужичка фаца”.
Како је Никола старио и емисија је била све квалитетнија, у свом том ваљању од смеха, почеле су да се издвајају и озбиљне животне теме. Све се више примећивала његова љубав према Ужицу и Ужичанима, његова жеља да живот у Ужицу буде што бољи. Отворио је, чини ми се 2008, Фејсбук профил и почео да износи све проблеме са који су мучили Ужичане. Слушаоци “Жуте минуте” приметили су искреност и жељу да се нешто мења на боље. Након девет година коришћења Фејсбука, Никола је имао 10.000 пријатеља и 10.000 пратилаца на два профила које конторолише, што је за крај од 78.000 становника веома велики број – у просеку у свакој породици у Ужицу неко је у контакту са Николом.
Почео је да помаже Ужичанима у свакодневним проблемима, али и како да разреше неке не баш уобичајне ствари. У својој најслушанијој радио емисији у ужичком крају, уз сарказме је говорио о веома озбиљним ужичким проблемима. Смејали смо се са Николом слушајући “Жуту минуту”, а он је уживао у лепоти и свакодневно откривао оно најбоље у људима,.успео да задобије поверење и оних најозбиљнијих Ужичана, искрених критичара. Да издржи нападе лажних моралиста, дежурних мрзитеља и да заједно са Фејс пратиоцима и слушаоцима покрене разне акције за лепше Ужице и живот у њему. Покренуо је хуманитарне акције, пошумљавање, чишћење Старог Града, помоћ угроженом становништву, окупљајући око себе добре људе са сличним намерама. Многе очајнике је убедио да има наде за Србију у свом том лудилу које нас је опколило. Тако је један посебан ужичанствен радио-водитељ успео је да постане главна фаца граду.
Почео је између осталог, да јавно позива оне који краду по граду да врате то што су узели, да се не би објављивале фотографије, да упозорава о саобраћајним гужвама, саобраћајним несрећама, да обавештава о нађеним и изгубљеним документима и важним ситницама.
И тако је Никола Митровић, радио водитељ и ди џеј, успео да са својих 40 година од лепршаве пуне смеха радијске емисије “Жуте минуте”, тог малог жутог пилета са микрофоном, постане ужички заштитник на на нету и у етру изнад ужичког краја. Ужичани сматрају да је он један од најважнијих Ера, градски Велики брат, неко коме могу да се пожале и са ким могу добро да се забаве.
А Никола каже: “Обавештавам о свему што може утицати на моје суграђане… Затворен пут, нестанак воде, одрони, клизишта, несташице крви, разне врсте упозорења и најава… Све информације добијам управо од тих 20.000 људи који прате мој рад, али и од институција са којима сарађујем. Можда некоме изгледа да се од мене једноставно не може ништа сакрити, али нисам ја Велики брат, већ ти људи који желе нешто да мењају, примећују и реагују, тако што сликају или укажу на неки проблем, а ја то објавим. А када неки проблем постане јаван, није га могуће игнорисати, па се тежи ка његовом решавању. Врло често суграђани не верују да се кроз институције могу борити за своја права и решавање проблема и онда покушавамо да то решимо тако што ћемо објавити проблем и вршити притисак да се нешто реши. Некада је заиста могуће променити ствари на боље преко друштвених мрежа. То није могуће да уради један човек, али много људи са позитивним ставом и размишљањем може да уради много – па ако желе, могу и да промене свет.”
