Godine 2015. predsednik Rusije, Vladimir Putin, odlikovao je Danu Milosavljević medaljom povodom 75 godina od pobede nad fašizmom. Ova posebna Užičanka nosilac je i brojnih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja Jugoslavije odlikovana je jula 1953. godine. Saborci su je opisivali kao ženu izvanredne hrabrosti. U borbama za Livno, decembra 1942. bila je teško ranjena, ali se brzo oporavila i vratila u borbu. Učestvovala je u bitkama na Kupresu, u Jajcu, Vakufu, Bugojnu, na Sutjesci. U toku NOR-a bila je borac Prve i Druge proleterske brigade.
Tetka Dana, rođena sestra užičkog zavičajnog pisca Aleksandra Lala Milosvljevića, je bila zaista posebna Užičanka. Rođena je u Bioski 1925. Sa 16 godina, 1941, postala je član SKOJ i vodila jednu omladinsku grupu u Užicu u pripremi ustanka u užičkom kraju. Po stvaranju Užičke republike, prve oslobođene teritorije u porobljenoj Evropi, počela je da radi u Užičkoj partizanskoj bolnici, a potom odlazi u Treću četu Užičkog partizanskog odreda. Posle bitke na Kadinjači, sa glavninom partizanskih snaga, povukla se prema Rudom. Stalno je težila da bude borac. Ostalo je zapisano da je u bitci kod Rogatice, 1942, sama zarobila pušku i odlučila da više ne bude bolničarka, nego borac. Njenu želju u četi bataljona nisu shvatili ozbiljno. Dana je rešila da se obrati direktno Titu. Kada je krenula u Vrhovni štab, srela je Sretena Žujovića, člana Vrhovnog štaba, kome je rekla zašto traži Tita. Tada je on pozvao njenog komandanta i on je dozvolio da bude borac.
Posle borbe u Kupresu 1. maja 1942, Dana je postala prvo borac Prve, a zatim Druge proleterske brigade. Postala je poznata po hrabrosti, ne samo kao borac i bombaš, već i kao puškomitraljezac. Kada je postavljena za desetara, pojedini su sa podozrenjem gledali što im je komandant mlada devojka iz Užica. U prvom jurišu na bunkere, ona je pokazala veliku hrabrost, ali i umešnost u komandovanju, što joj je donelo poštovanje.
Decembra 1942. četvrti (Užički) bataljon nalazio se u selu Ljubiću u pripremi za napad na Livno. Ustaše su iznenadile bataljon. Među 17 ranjenih boraca, bila je i Dana Milosavljević, koju su saborci izneli iz borbe i sa ostalim ranjenicima transportovali u bolnicu u Glamoč. Kad je ozdravila vratila se ponovo u bataljon Druge proleterske brigade. Godine 1943. proizvedena je u čin poručnika, kada su uvedeni prvi činovi. U borbi prilikom prelaska reke Ibar, njena jedinica je ostala odsečena od komande. Dana, znajući da u jedinici ima novih neiskusnih boraca, što može da utiče na ishod borbe, sama je pošla na bunker uništila ga i zarobila mitraljez. Za njom su tada nezadrživo u juriš pošli ostali borci.
Demobilisana je 1946. Vratila se u Užice, gde je bila sekretar GK SKJ za užičku opštinu. Početkom 1948. prešla je u Beograd i nastavila studije na Beogradskom univarzitetu. Bavila se političkim radom. Za narodnog heroja je proglašena 6. jula 1953. godine.
Umrla je februara 2018. u Beogradu. Ostala je dosledna idejama za koje se borila.
