Kako smo kaldrmisali i asfaltirali užičke ulice

25
Užička kaldrma
Užička kaldrma

Posle velikog požara i odlaska muslimana iz Užica doneta je odluka da se postavi kvalitetna kaldrma u glavnom sokaku, idući od “Lipe” do pijace. Pijaca je bila tu gde je danas “Mali parčić”. Opštinska uprava je obezbedila kamen i angažovala nemačkog majstora Gotfrid Šulca, koji je do Mitrovdana, 8. novembra 1864, obložio kaldrmom centar Užica. Kasnije je Šulc ovaj ugovor s Užičanima preneo na dvojicu ohridskih cincara, Lazu Ristića i Bogdana Vasića, koji su pod istim uslovima nastavili da kaldrmišu Užice. Tako da užička “turska kaldrma” u varoši nema nikakve veze sa Turcima.

Rimljani su izmislili kaldrmu i delovi njihovih pokaldrmisanih puteva mogu se i dan danas naći u užičkom kraju. Turci su kaldrmu preuzeli od starih naroda koji su zanat nasledili od Rimljana, uprostili njen način postavljanja, i postavljali su je samo u glavne i prometne ulice. Užicu nije bilo za vreme turske okupacije kaldrme.

Užička kocka
Užička kocka

Za sve vreme postojanja užičke kaldrme,kaldrma se vadila, pa vraćala, popravljala, krpila i menjala. Život, saobraćaj i kretanje po ulicama morali su da se obavljaju. Najčešće su ti radovi izvođeni površno i nedovoljno kvalitetno, u iščekivanju nekog novog komisijskog rešenja i konačnog odobrenja zajma za rekonstrukciju ulica. Opština je preduzimala razne mere da bi rešila taj problem u iščekivanju ukupnog rešenja užičkih ulica. Pokušavala je da popravke ulica prebaci na one koji su ih zbog ugradnje raznih instalacija raskopali, ali se to najčešće završavalo tako što bi izvođači radova otišli, ostavljajući za sobom raskopanu kaldrmu, smatrajući njeno sređivanje opštinskom dužnošću. Vlasti su stalno pokušavale da odlože kaldrmisanje pojedinih ulica, pa i onih saobraćajno najvažnijih, prema Stočnoj pijaci. Trgu (uključujući i prevoz stoke i sena).

Posle prvog svetskog rata i izgradnje Malog parka stvari su su se popravile ulice su mnogo bolje kaldrmisane a novoizgrađeni putevi su bili makadamski. Užičani su na važnim ulicama i na njihovim trotoarima imali neravnu kaldrmu, sve dok nije izabran za predsednika Opštine Diša Vučičević(1887-1940).

Skidanje kocke kod "Zdravljaka"
Skidanje kocke kod “Zdravljaka”

On je započeo svoju vlast veoma ambicioznim poduhvatima. Želeo je da promeni izgled grada, nagovestio je urbanističke izmene Užica. Uvažavao je predloge građana i ineresovao se kako žive. Njegovim nastojanjem i trudom, izgrađen je najveći deo vodovoda, a renovirane su i stare česme. U kuće je potekla nova voda, dovedena iz “Vrela”, i uveo je pravilnik o uslovima priključivanja u gradsku vodovodnu mrežu.

Godine 1941. uredio je i popločao glavnu ulicu, koja se tada zvala “Kralja Aleksandra”, granitnom kockastom kaldrmom. Ova kaldrma se nalazi i danas na nekim mestima ispod asvalta. Bio je poznat po upornošću, tako da su zlobnici tvrdili da radi “bez smisla i kraja”. Njegova ambicije je bila, da se još lepše, uredi Veliki park, da na padinama Zabučja trasira staze za šetnju, postavi klupe za odmor, iseče staro bolesno drveće i da otvore nove vidike prema Užicu. U Međaju je uredio stočnu pijacu.

Asvaltiranje Glavne ulice
Asvaltiranje Glavne ulice

Asvaltiranje Užica je započeto u drugoj polovini šezdesetih, sedamdesetih godina tada su organisovane po mesnim zajenicama radne akcije za skidanje granitne kocke i pripreme za asvaltiranje koje je radilo užičko preduzeće U to vreme bilo je još ulica sa neravnom kadrmom i makadamom ali i zemljanih sokaka. Neravna kaldrma se najduže zadržala oko Saborne crkve i mislim da je bila greška što je tom užičkom Trgu skinuta.