Како смо у Кафеу М ожалили смрт Душка Радовића

600

“Ni u tim najsretnijim godinama, od 1980. Do 1990. Godine kada sam sa Mišom Petrovićem držao Kafe M, to je trajalo nekih 10 godina, nije sve bilo idealno, ali su se ljudi družili, pomagali.” Milorad Adžić Ade

. Društvo u bašti Kafea M
. Društvo u bašti Kafea M

Kafe “M” je jedan od prvih užičkih kafića. Otvorili su ga 1980. godine Mišo i Ade u dvorište kuće profesora Konstantina Petrovića Mišovog oca, a ulaz je bio iz Kosovske ulice. Imao je za moj ukus lepu baštu gde sam često svraćao jer su se u prepodnevnim časovima na kafi okupljali Mišovi i Adovi drugari mnogi od njih su bili i moji dugari i poznanici, Užičani, bliski mojoj generaciji.

Tokom dana Kafe M je radio kao klasični kafe a u večernjim časovim nekim danima se pretvarao u diskoteku. Ozvučenje je uradio Dragan Zumberović Zumber koji je povremeno puštao muziku za našu dušu. Lepo je bilo u kafiću “M” sve dok nisu tu nisu počelii da dolaze užički “žestoki momci”, tada su počeli da se stvaraju problemi, nekadašnji gosti počeli da se osipaju.

Mišovo i Adovo društvo su u većini bili mladi iz onih starih užičkih porodica sličnog vaspitanja. Danas se može reći da gospodsko i boemsko ponašanje im nije bilo strano, kao i užički način humora. Dosta njih je studiralo u Beogradu, bili su za ono vreme dobro informisani i u drženju sa njima se mnogo toga interesantnog moglo čuti.

Bilo je to 17. Avgusta 1984 Jednog prepodneva sedeo sam u bašti kafea sa prijateljima Lofom i Hejnom kad nas je Mišo obavestio da je premino Duško Radović. Jedna od najvećih legendi Beograda pesnik, pisac, novinar, urednik autor popularne emisije Studija B “Beograde, dobro jutro”. Iako je danas kultna ličnost Duško je pred kraj života “skinut” sa repertoara Studija B, kao i toga da je potpuno nestao iz javnosti.

Mišo i Ade sa najbližim prijateljima
Mišo i Ade sa najbližim prijateljima

Kasnije smo saznali šta se zapravo dogodilo… Duško Radović oduvek je bio poznat po oštrom jeziku i opaskama koje nikoga nisu štedele, zato je bio popularan i među nama mladim mislećim Užičanima. Međutim, nakon Titove smrti, partijski vrh postao je daleko osetljiviji na njih. Radovićevi aforizmi najviše su smetali Ivanu Stamboliću, prvom čoveku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i generalu Nikoli Ljubičiću, predsedniku predsedništva Srbije. Stambolić je često posle emisije “Beograde, dobro jutro” zbog satire koju je tamo slušao žalio bivšem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću jadajući se u stilu: “Jesi čuo šta je onaj jutros pričao?!”

A “onaj”, jedan jedini – Duško Radović nije se mnogo obazirao. I tako je u emisiji emitovanoj 1983. za koju se ispostavilo da će biti poslednja, izgovorio: “Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”.

Nakon ovoga, usledilo je zasedanje Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, sa Radovićem kao glavnom temom, zaključak Predsedništva CK SKS objavljen 16. Novembra:“Aforizmi u popularnoj satiričnoj emisiji “Beograde, dobro jutro” u poslednje vreme sve češće imaju obeležja političkih poruka sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom. Sadržina tih poruka ponekad je krajnje destruktivna i neprihvatljiva. Potrebno je izvršiti podrobniju analizu idejne usmerenosti ovakvog delanja.”

Usledilo je gašenje emisije. Studio B trpeo je ogroman pritisak javnosti, gledaoci su se bunili, ali politički vrh nije popuštao. Stambolić se pokajao. Kažu i da je nudio Radoviću da se vrati. Aforističar mu je odgovorio u svom stilu – aforizmom: “Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme”.

Brat Duška Radovića, Brana, za Ekspres je ispričao da je u tom momentu novinar i satiričar već bio bolestan. Stres i udarac koji je pretrpeo ukidanjem emisije naročito su ga teško pogodili.

Duško Radović
Duško Radović

Mi smo velikog čoveka Duška Radovića sa pijatetom ožalili u Kafeu M prisećajući se njegovih aforizama.

Duškovi aforizmi i danas su aktuelni, podsećam vas posebno na njegov recept za sreću.

“Ima jedna mudrost stara:

i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara.”

Ako se udubimo u filozofiju poznatog srpskog književnika, shvatićemo da apsolutno ima pravo.

“Svako od nas je tvorac sopstvene sreće, do koje može doći sopstvenim odlukama i smelošću.”