
Сумрак, крајем јула 1934. године. Из куће уз Ђетињу у близини старога Касапчића моста, мајка извела дете да га окупа. Чиста природа, чиста Ђетиња, томе треба тежити. Наравно, оплеменити Ужице, вратитити кад се стекну услови реплику старога моста.
Почетна » Између два рата » Како су купана ужичка деца?

Сумрак, крајем јула 1934. године. Из куће уз Ђетињу у близини старога Касапчића моста, мајка извела дете да га окупа. Чиста природа, чиста Ђетиња, томе треба тежити. Наравно, оплеменити Ужице, вратитити кад се стекну услови реплику старога моста.

На путевима рађених тих година у ужичком крају, засигурно најлепши објекат је био бетонски мост “Краља Александра”.

Било је уобичајно у Ужицу још од педесетих година 20 века, као посебна потврда храбрости, скакање са железничког моста под градом.

Међа између сеоског и градског, који су се ту састајали ради трговине. Ту у Међају.