Užicu uvedoše privremene mere, a onda ga nagradiše sa statusom grada, negde pri kraju 2007-me. To omogući i Sevojnu da nakon par godina postane i gradska opština. Tadašnji v.d. predsednika Opštine Užice bio je Tihomir Petković, Koštuničin čovek za Zlatiborski okrug, koji izjavi: “Novi status doneće Užicu više novca iz republičkog budžeta i mogućnost razvoja kao regionalnog centra”. Postalo je Užice regionalni centar, ali samo na papiru i u smeću.
Tada je Staparski zapisao: – Postalo Užice grad i više nismo varošani, nego građani. Ne mogu više Beograđani da budu građani. Ili recimo, kada dođeš u Beograd ne mogu da ti kažu: “Seljačino jedan”. Mogu da ti kažu: “Građaninu jedan”. E, ne mogu ni to, uvredili bi sebe, jer i oni su građani. Doduše, oni su sebi dodelili onaj prefeks “beo” pa su Beograđani, a mi smo samo građani. Ali zato mogu da nam kažu: “Malograđaninu jedan!” To mogu. Došli smo iz malog grada i onda je razumljivo što smo malograđani. Sad nema razloga. Malo Užice. Mali grad. Malograđanin!“
