Kej 1300 kaplara

22

Početkom Prvog svetskog rata veliki broj mladića, kako iz Srbije tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio se na raspolaganje srpskoj vrhovnoj komandi. Upućeni su u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Ovi studeti i srednoškolci su bili budu buduća srpska intelektualna elita. Među njima je bilo 50 Užičana.

Hiljadu i trista kaplara polazi u bitku
Hiljadu i trista kaplara polazi u bitku

Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se svet već pomirio sa potpunim slomom Srbije. Za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem ali su mnogi od 1300 kaplara u toj bitci izginuli.

Užičani su na sednici Opštinskog veća i Veća radnih zajednica, održanoj 2. jula 1969. godine, doneli rešenje o izmeni naziva dela ulice Mihaila Ilića u Titovom Užicu, koja obuhvata deo od betonskog mosta kod Tekstilnog zavoda “Cveta Dabić”, levom obalom Đetinje pored Doma Ferijalnog saveza “Naša mladost” do Starog grada dali nazivo “Kej 1300 kaplara”. 20. jula 1969. godine otkrivena je i spomen-ploča na kojoj piše:

“1300 kaplara bili su pripadnici Skopskog đačkog bataljona 1914. Oni su bili cvet ondašnje školske omladine Srbije. Posle kratke obuke oni su upućeni u okršaj Kolubarske bitke kao moralna i starešinska pomoć malaksalom srpskom frontu. Svoju ulogu oni su sjajno izvršili ali i masovno izginuli.”

“Ti mladi ljudi koji su iz školskih klupa, posle samo dva meseca obuke, krenuli u borbu, nisu se smatrali žrtvama. Pratio sam ih od Beograda do Skoplja. Pevali su. Tešili majke i sestre, ovi golobradi Srbi koji ni prvu ljubav još nisu upoznali, da će se sa očevima vratiti u slobodnu zemlju. Jesu li bili svesni da se mnogi neće vratiti? Ne znam… Možda nisu… Ali je izvesno, oni su podigli moral umornim ratnicima i prevagnuli u odsudnoj Kolubarskoj bitki u korist svog naroda. Ova srpska mladost, koja je dala primer i učinila podvig, i mom životu dala je smisao. Da ih pamtim, o njima pričam i pišem, jer su lekcija kako se ljubi otadžbina i sloboda. To je lekcija i o smelosti Vrhovne komande srpske vojske da toliko rizikuje i oklevetanog srpskog naroda, da pred njim skidamo kapu i učinimo gest poštovanja i priznanja.“ Zapisao je francuski general i vojni istoričar Žorž Revol.

Deo Keja 1300 kaplara snimljen 1969. godine
Deo Keja 1300 kaplara snimljen 1969. godine

Spomenik borcima bataljona 1300 kaplara svečano je otkiven 9. Maja 2019. godine, na Trgu Svetog Save, ispred zgrade Užičke gimnazije. Povodom tog događanja užički novinar Nenad Kovačević piše: -Bronzanu skulpturu, visine 2,1 metar, koja predstavlja mladog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata kome je puška o desnom ramenu, dok u levoj ruci drži knjige, gradu je poklonilo Društo srpskih domaćina. Autorka skulpture je Nataša Tanović Marković, akademska vajarka i profesorka u Umetničkoj školi u Užicu.

Oko 1.300 studenata i srednjoškolaca su, krajem avgusta 1914. godine, pozvani na obuku u Skoplje i samo dva meseca nakon toga, a po naređenju Vrhovne komande, unapređeni su u činove kaplara i upućeni na front. Među mladim borcima bilo je i 17 učenika Užičke gimnazije.

Navodeći da su mladi borci „žrtvovali svoje živote za majku Srbiju“, u ime Društva srpskih domaćina dr Strain Šuljagić je poručio da će „spomenik mlade generacije podsećati na hrabre kaplare i napajati ih snagom nacionalnog identiteta“.

„Svima na svetu je dozvoljeno da se ponose svojom zemljom, samo izgleda to nije dozvoljeno nama Srbima. Mi iz Društva srpkih domaćina apelujemo i molimo da se kod dece ugrađuju slobodarski i rodoljubivi duh i ljubav prema srpstvu“, rekao je između ostalog Šuljagić.

Profesorka istorije Snežana Nedeljković je podsetila istorijat i herojstvo slavnog bataljona i dodala da je „Srbija uvek imala koga da se za nju bori“ i da to potvrđuje 1.300 kaplara“.

„U borbi protiv obeskorenjivanja, potrebno je da udruženi stalno podsećamo na to ko smo i šta nam je cilj, da istrajavamo u borbi protiv razočaranja nastalih kao posledice ekonomske i političke krize ili iz nekih drugih razloga, koji narušavaju duhovnu ravnotežu i navode na odluku da se ode iz ove zemlje“, rekla je Nedeljkovićka i poručila da će „sećanje na kaplare nadahnjivati generacije na očuvanje civilizacijskih vrednosti u kojima je sloboda nešto što se plaća i životom, ako ustreba“.

Spomenik ispred Užičke Gimnazije, uspomena na legendarni đački pataljon
Spomenik ispred Užičke Gimnazije, uspomena na legendarni đački pataljon

Ocenivši da je spomenik „simbol srpskog patriotizma“, gradonačelnik Tihomir Petković je naveo da istorija pamti 1.300 kapalara kao najmlađe učesnike Velikog rata, te da su neki od boraca iz Užica preživeli rat, poput prof. dr Miladina Pećinara, inženjera Milana Janjuševića, učitelja Miodraga Vergovića i drugih.

„Kada su se prebrojali na Krfu, posle Kolubarske bitke i Albanske golgote, bilo ih je manje od polovine bataljona. Njihova sudbina je još jedna potvrda strašne drame naroda koji je žrtvovao svoje sinove za slobodu otadžbine“, kazao je Petković i poručio da „Užice čuva sećanje na slavne kaplare“.

Uz zvuke srpske himne, spomenik su otkrili sadašnji i nekadašnji učenici Užičke gimnazije, a u programu je učestvovao hor Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“, dok su sveštenici SPC osveštali spomenik.