Tridesetih godina istekloga veka, nakon školovanja na pariskoj Akademiji lepote, u Užice je stigao mladi Užičanin Pribislav Ljubojević- Pribo. On će, ustvari biti prvi jugoslovenski, danas rečeno diplomirani frizer za dame i otvoriti “Damin salon” prvi užički frizerski salon za dame. Salon je bio opremljen tada najmodernijim “elektro haubama” i fenovima za sušenje kose. Tako je mogao da u svom salonu radi “hitove” tadašnjih modnih frizura sa: “talasima”, “loknama”, pred rat sve popularnijim “rolnicama”. Po želji užičkih dama mogao je da napravi svaki od ovih “fazona” pomoću “Pribove struje”. Redovi za stavljanje “vodene” i “električne frizure” bili su poveliki.
Pribov salon je imao i svoj poseban “muški” deo. Kada je Pribo iz dalekog Osjeka doveo mladu, naočitu pomoćnicu Anu i postavio je za šefa muškog odeljenja, Pribova brijačnica je bila u svakodnevnoj gužvi. Prelepa Ana je privlačlaila mušterije “jačeg pola”, sva namirisana i uvek preljubazna… Ana je, prilikom brijanja ili podšišivanja, prosto, “drala” svoje mušterije, a ovi su sve to, stojički, podnosili, samo da bi bili u njenoj blizini, ne razlikujući šta je na njoj lepše – oči, usta, nos, kosa, ruke, noge ili vitak izazovni struk. I tako, danima su iz Pribove brijačnice izlazili su Užičani sa posečenim obrazima, ostriženim kosama. Jedan od njih je bio i Pipelja, koji je nezadovoljan Aninim radom, isečen po bradi i potiljku, čitavom Užicu prosledio stihove:
“Pribova pomoćnica Ana
što došla pre nekoliko dana
nizašta nije
ne ume da šiša
ne ume da brije
Pribo se sekira
ne ume ni da andulira”
I potrajalo bi to da se nije pojavio mladni zgodni trgovački putnik iz Sarajeva sa negovanim brkovima ala Klerk Gebl… I kad mu je Ana upropastila brkove, umesto da je prekori, on je oženi, i odvede iz Užica u Sarajevo, gde ona prestade da se bavi berberskim poslom i izrodi svom Klark Geblu, petoro prelepe dece.
