Тридесетих година истеклога века, након школовања на париској Академији лепоте, у Ужице је стигао млади Ужичанин Прибислав Љубојевић- Прибо. Он ће, уствари бити први југословенски, данас речено дипломирани фризер за даме и отворити “Дамин салон” први ужички фризерски салон за даме. Салон је био опремљен тада најмодернијим “електро хаубама” и феновима за сушење косе. Тако је могао да у свом салону ради “хитове” тадашњих модних фризура са: “таласима”, “локнама”, пред рат све популарнијим “ролницама”. По жељи ужичких дама могао је да направи сваки од ових “фазона” помоћу “Прибове струје”. Редови за стављање “водене” и “електричне фризуре” били су повелики.
Прибов салон је имао и свој посебан “мушки” део. Када је Прибо из далеког Осјека довео младу, наочиту помоћницу Ану и поставио је за шефа мушког одељења, Прибова бријачница је била у свакодневној гужви. Прелепа Ана је привлачлаила муштерије “јачег пола”, сва намирисана и увек прељубазна… Ана је, приликом бријања или подшишивања, просто, “драла” своје муштерије, а ови су све то, стојички, подносили, само да би били у њеној близини, не разликујући шта је на њој лепше – очи, уста, нос, коса, руке, ноге или витак изазовни струк. И тако, данима су из Прибове бријачнице излазили су Ужичани са посеченим образима, остриженим косама. Један од њих је био и Пипеља, који је незадовољан Аниним радом, исечен по бради и потиљку, читавом Ужицу проследио стихове:
“Прибова помоћница Ана
што дошла пре неколико дана
низашта није
не уме да шиша
не уме да брије
Прибо се секира
не уме ни да андулира”
И потрајало би то да се није појавио младни згодни трговачки путник из Сарајева са негованим брковима ала Клерк Гебл… И кад му је Ана упропастила бркове, уместо да је прекори, он је ожени, и одведе из Ужица у Сарајево, где она престаде да се бави берберским послом и изроди свом Кларк Геблу, петоро прелепе деце.
