Mirjana Stojić: “Ovde više fiće, vrata kod bicikle, bila je radnja za izradu kora, koju su držali Goranci, divni ljudi koji su tu godinama radili. Išla sam kao dete da kupujem kore za ,,bakljav” i uživala da gledam kako razvlače kore i peku na peć.”
Nebojša Mihajlović: “Moj komšiluk, Seadini Seadin i Safet, braća iz Tetova. Mnogo dobri ljudi.”
Rajko Kovačević: “Celu radnju je zauzimao sto presvučen belim platnom, na kome su razvlačili testo za kore. Okolo je bilo mesta da se jedva prođe. U najdaljem uglu je bila peć za pečenje kora, sa gornje strane zaobljena. Pamtim kako su sa dva palca hvatali kore i stavljali na peć. Nikad se nije desilo da se kora odvoji od prstiju. Nezaboravno.”
Slobodan Boban Simanović: “Imale dve vrste kora, za gibanicu ili za baklavu.”
Tanja Obrenović: “Mami sam kupovala kore, pa do kuće pola pojedem.”
Ilija Urošević: “Često su nas decu iz komšiluka, koji smo se igrali po “sudskom dvorištu”, znali da obraduju, deleći nam po koru. Nezaboravno.”
