Мирјана Стојић: “Овде више фиће, врата код бицикле, била је радња за израду кора, коју су држали Горанци, дивни људи који су ту годинама радили. Ишла сам као дете да купујем коре за ,,бакљав” и уживала да гледам како развлаче коре и пеку на пећ.”
Небојша Михајловић: “Мој комшилук, Сеадини Сеадин и Сафет, браћа из Тетова. Много добри људи.”
Рајко Ковачевић: “Целу радњу је заузимао сто пресвучен белим платном, на коме су развлачили тесто за коре. Около је било места да се једва прође. У најдаљем углу је била пећ за печење кора, са горње стране заобљена. Памтим како су са два палца хватали коре и стављали на пећ. Никад се није десило да се кора одвоји од прстију. Незаборавно.”
Слободан Бобан Симановић: “Имале две врсте кора, за гибаницу или за баклаву.”
Тања Обреновић: “Мами сам куповала коре, па до куће пола поједем.”
Илија Урошевић: “Често су нас децу из комшилука, који смо се играли по “судском дворишту”, знали да обрадују, делећи нам по кору. Незаборавно.”
