Polako guramo sa ovom boleštinam prema kraju 2020 godine. Ovoga novembra u gradu se naravno najviše razgovaralo o gadnoj boleštini ali i rušenju fabričkog dimnjaka livnice nenekadašneg kompleksa Tkačnice koja počela sa radom pred kraj 19. Veka. Pre nego su sagrađeni prvi objekti na tom mestu je bila varoška Cigan mala. Mnogi su kritikovali što se ruši kopleks nekadašnje poznate posleratne tekstilne fabrike zvane “Cveta Dabić”. Kasnije kad smo se odricali komunističkog vremena smo je zvali “Froteks” sve do 2005 godine kada je Tanijug javio – Bankrotirala užička fabrika Froteks.
“Užički proizvođač pamučnih tkanina, frotira i peškira “Froteks” je, posle uvedenog stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaji kako bi se namirili poverioci. Svih 180 radnika te fabrike poslato je na Biro za zapošljavanje. Imovina preduzeća je procenjana na 200 miliona dinara, dok dugovanja firme dostižu 290 miliona, računajući i kamate.”
Posle toga taj kompleks star više od jednog veka je propadao. Tokom veka fabrika je širila prozvodnju pa tako uz lepu arhitektonski vrednu zgradu koju Užičani zovu “Mališina kancelarija” su prema potrebi fabrike dograđivani razni objekti bez ikakvog stila i reda pa i fabrički odžak za koji mnogi građani Užica misle da je to neki vredan deo na ovom placu koji duže vreme čeka rušenje tako da je postao ruglo grada. Jedini vredan objekat na ovom kompleksu je ta prva zgrada sa satom koja iako zapuštena i zaklonjena se ističe svojom lepotom. Nadam se da će je nadležni renovirati i ostavitinda da podseća Užičane i ostale na jednu od najuspešnijih tekstilnih fabrika na Balkanu.
Fotografije koje sam iskupio za užičanstveni nezaborav su pre početka rušenja kompleksa Tkačnice, tokom rušenja. Izdvojio sam i tu vrednu prvu zgradu kao i rušenja fabričkog odžaka koji je ovekvečio Emir Kusturica u jednom od svojih filmova. Taj ožak je i bio najkomplikovaniji za rušenje jer su morali da ga ruše ljudi koji se razumeju u gradnju fabričkih dimnjaka.
Ne treba da žalimo za tim nekadašnjim zagađivačem vazduha na “Donjoj čaršiji”. Nažalost To užičko preduzeće svojevremeno je bilo najveći gradski zagađivač reke Đetinje ispuštajući iz pogona gde su bojene tkanine boju u kojoj su bile i opasne kiseline kakva je sumporna kiselina. Neka u užičanstvenom nezaboravu ostane ova priča sa fotografijama da nas podseća u budućnosti šta je “nekada” bilo ma tom mestu, u ovome delu Užica
