Početkom sedamdesetih godina 20. veka u Titovom Užicu nije bilo u stanovnika koji nije znao sugrađanina najpoznatijijeg jugoslovenskog hišnotizera Slobodana Ćirkovića Roka.
Godine 1972. u zubnoj ambulanti u Užicu, tada se nalazila sa leve strane Sokolane preko ulice koja je izlazila na zlatiborski put. U jednoj brvnari koja je bila farbana u zeleno, pacijent Branislav Đorđević i zubar Zoran Cicvarić pozvali su hipnotizera Slobodana Ćirkovića Roka, da pomogne plašljivome Branislavu da izvadi zub. Kada je Roko izbrojao do tri, Branislav se probudio, osmehnuo se i protegao na stolici. Pogled mu se zaustavio na dr Cicvariću. Jeste vi zubar? Da. Jeste li izvadili zub? Jesam. Pacijent je prešao rukom preko obraza, čudeći se, kao da ne veruje. Boli li vas sada? Ne. Osećam se isto onako i još bolje, nego kada sam došao ovde. Bol nisam osetio uopšte…
Inače, Slobodan Ćirković Roko po zanimanju trgovački putnik bio je užički zet oženjen Mirom Lojanica – Ćirković danas predsednicom užičkog Kola srpskih sestara. Mira je u vreme kad je upoznala Roka bila jedna od najlepših užiinki pa su Užičani bili ubeđeni da je Roko hipnotisao Miru. U to vreme jedan od najpoznatijih hipnotizera u Jugoslaviji. Igrao je u filmu Dušana Makavejeva “Čovek nije tica“1965. godine. 1972. je objavio knjigu “Odvikavanje od pušenja/Odklanjanje umora i straha”, održao bezbrojne prestave hipnoze po celoj Jugoslaviji. U Užicu je nastupao šezdesetih i sedamdesetih uvek pred punom salom bioskopa “Partizan”. Bio je u to vreme jedan od najpoznatijih ljudi koji su živeli u Užicu u celoj Jugoslaviji.
U tom prvom jugoslovenckom filmu crnog talasa Roko je predstavljen kao najmlađi hipnotizer na Balkanu u dugom monologu on pripoveda o ulozi koju bacanje uroka ima u životima građana Jugoslavije: “Neki ljudi uroke bacaju tako što dlaku tri put vežu u čvor i stave je voljenoj pod jastuk, drugi kuvaju krila šišmiša a neki kleče pred samostanima i oštećuju freske. Sve se to događa dok na drugom kraju svijeta ljudi putuju na Mesec”. Posle toga gledaoci upoznaju sredovječnog inženjera Jana Rudinskog koji u mali rudarski i industrijski grad stiže da bi radio na montaži mašina. Koji upoznaje privlačnu mladu frizerku Rajku koju igra Milena Dravić, u čijoj kući stanuje po dolasku u grad, Jan će s njom započeti vezu koja će se početi komplikovati kad Rajka upozna naočitog mladog vozača kamiona, koga tumači Boris Dvornik te kad se u sve uplete i jedan putujući cirkus.
Za ulogu u debitantskom dugometražnom igranom filmu Dušana Makavejeva, koji je označio početak „crnog talasa” i koji predstavlja jedno od njegovih ključnih ostvarenja, Janez Vrhovec je osvojio Srebrnu arenu, a film je s uspehom prikazan na najvažnijem južnoameričkom festivalu u Mar del Plati te na festivalu u Chicagu. Makavejev svojim prvim filmom naznačio temeljne osobine svog autorskog rukopisa i poetike, koje će u kasnijim filmovima dodatno do nasitnijih detalja izgraditi i do temelja promeniti film u duhu naturalizma i ironije preko nizanja bizarnih detalja i kreiranja specifičnog hibrida dokumentarnog i igranog, do provokativne seksualnosti i političkih komentara. Film kojeg je kritičar Vincent Canby u The New York Timesu 1974. godine nazvao:
„Najoriginalnijim, najinteligentnijim, najduhovitijim i najznačajnijim filmom koji je pogledao te godine”, kao i „najsofisticiranijim i najkompleksnijim filmskim ostvarenjem iz jedne komunističke zemlje”. Film u kome se pojavljuje Roko nosi jasnu poruku o dominaciji biologije nad bilo kojom ideologijom, pa i onom komunističkom koja je deklarativno težila stvaranju boljeg čoveka i sveta. A iznad svega toga izdiže se Harizmatična figura tadašnjeg građanina Užica Slobodana Ćirkovića Roka, žreca i gurua, “najmlađeg hipnotizera na Balkanu”.
Jedno je sigurno ondašnji Slobodan Ćirković Roko bi i u današnjoj Srbiji imao velikog uspeha. U Makavejovom filmu mogu se videti i scene snimljene sa Rokove prestave indetične onima koje smo mi Užičani gledali u bioskopu “Partizan” na Trgu. Kasnije nije bilo tako ospešnih hipnotizera kao što je bio Slobodan Ćirović Roko. Film se može naći na Jutjub kanalu i vredno ga je pogledati jer svedoči o jednom vremenu industrijalizacije Srbije.
