Неки Дрежничку градину називају планином, а други брдом. Налази се у западној Србији, у ужичком крају, између Ужица и Пожеге. Када се крене од засеока Тешићи до Забоја, а одатле стеновитом стазом према врху, стиже се на врх Дрежничке градине на 931 м надморске висине. Овај врх је посебан видиковац, види се у пуном кругу од 360 степени. Од свих градина у околини Ужица, Дрежничка садржи највише историје, зато се ту налази мала камена пирамида, споменик, партизанима изгинулим у августу 1941. године у борби са Немачким окупатором.
Био је то први већи сукоб партизана и Немаца у Ужичком крају у Другом светском рату. Окупатор је хтео да заустави ширење партизанског покрета, Командант немачког првог батаљона 724. пука у Ужицу, мајор Кенинг, припремио је план напада на Прву ужичку чету, која се улогорила на Дрежничкој градини. Када су их открили, немачки војници су, са српским и шиптарским жандармима, у рано јутро 18. августа опколили партизанску чету, коју је сачињавало 42 борца под командом Слободана Секулића. Оба вода Прве чете су са врха Градине узвратили на напад, изашли из обруча и повукли се према Златибору.
Погинуло је шест партизана, а три су рањена. Међу убијенима су били Љубиша Веснић, секретар Окруужног комитета СКОЈ-а, Исидор Барух и Милан Мијалковић Чича, инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Њих двојица су проглашени за народне хероје.
У повратку са Градине немачки војници и шиптарски жандарми су у знак одмазде палили куће, узимали таоце, њих 18 које су стрељали, а потом обешени на уласку у село крај Злакушке рампе. Борци изгинули на Дрежничкој градини сахрањени су у време ужичке републике 2. октобра 1941. године.
