Кад смо се шездесетих натезали са неким тамо чији је град лепши, ми му само пошаљемо ову разгледницу, која је штампана у Италији и он одустане. Ужице је то бре, још Титово, главна фора у то време, били главни… Како смо некад били поносни на Трг, на наш биоскоп, једним од најлепших у Југославији, на Градску кавану, место окупљања грађанског Ужица.
Многи су више проводили времена у Градској, него у кућама и становима. Моја генерација је више готивила Градску кавану и биоскоп, него Гимназију и остале средње школе, јер су ту били професори ужички боеми, легенде о којима се причало…
Ужице шездесетих је био град у коме је започео урбани живот, чији су центар били Трг, Градска, Биоскоп, Робна кућа “Прогрес”… То лепо, грађанско Ужице наше младости.
