Kad smo se šezdesetih natezali sa nekim tamo čiji je grad lepši, mi mu samo pošaljemo ovu razglednicu, koja je štampana u Italiji i on odustane. Užice je to bre, još Titovo, glavna fora u to vreme, bili glavni… Kako smo nekad bili ponosni na Trg, na naš bioskop, jednim od najlepših u Jugoslaviji, na Gradsku kavanu, mesto okupljanja građanskog Užica.
Mnogi su više provodili vremena u Gradskoj, nego u kućama i stanovima. Moja generacija je više gotivila Gradsku kavanu i bioskop, nego Gimnaziju i ostale srednje škole, jer su tu bili profesori užički boemi, legende o kojima se pričalo…
Užice šezdesetih je bio grad u kome je započeo urbani život, čiji su centar bili Trg, Gradska, Bioskop, Robna kuća “Progres”… To lepo, građansko Užice naše mladosti.
