Godine 1961, 3. jula, počela je dugo pripremana i očekivana proslava 20-godišnjice ustanka naroda Jugoslavije. U okviru proslave, otvoreno je novo srce urbanog Titovog Užica, novoizgrađeni Trg. Naravno, pre nego je proslava počela, svi, po starom dobrom običaju, koji su bili sumljivi na bilo koji način, nepodobni za ondašnju vlast, zatvoreni su ili sklonjeni iz Užica i okoline. Da bi lakše pratili kako je tekla ta grandiozna “prestava”, prvo ću pratiti Titovo kretanje, jer je se sve vrtilo oko njega, a posle šta su radili i ostali ljudi iz elite. Posle ove proslave u Užicu više ništa nije bilo isto. Stare užičke porodice su krenule prema Beogradu i inostranstvu, odnoseći patrijahalno, a prigradsko se mešalo s urbanim na samom platou novog “partizanskog svetilišta”.
(…) Posle kratkog odmora u izgrađenom od lisnatih grana hladu pokraj puta, Tito se uputio prema tribini ispred koje je masa od blizu 180.000, stisnuta između magistralnog puta i Đetinje. Kada se Tito pojavio, zatalasala se šuma zastava i transparenata, uzdigla se, prolomili su se poklici i aplauzi.
Ljudi su stigli iz svih krajeva zemlje, a stanovnici iz okolnih većih mesta su došli i dan ranije. Prolazeći pored prvog reda, Tito je se zdravio sa ratnicima koji su bili okićeni odlikovanjima, partizanskim spomenicama, ordenima narodnog heroja i podsećali na muzejske eksponate. Tito se zatim pozdravio sa šefovima diplomatskih misija i predstavnicima stranih delegacija, koji su se ovom prilikom našli u Užicu. Na svečanoj tribini bili su skoro svi najznačajniji partiski rukovodioci, dok je Jovan Veselinov pozdravljao Broza, čulo se skandiranje: “Mi smo Titovi, Tito je naš“, “Heroj Tito”.
(…) Zatim je govorio Tito, koji je hvalio Užice i njegove stanovnike i njihovo učešće u NOB-u. O spremnosti komunističke partije koja je imala smelosti i hrabrosti da povede narod u borbu. O posleratnoj izgradnji, o spoljno političkoj situaciji i miroljubivoj koegzistenciji. Dok je govorio, Tito je bio prekidan skandiranjem parolama, a masa je prihvatila pesmu “Druže Tito mi ti se kunemo”. Sve su to snimale kamere RTB i lansirale kroz direktan prenos u celu Jugoslaviju i dalje u svet. Znao je Tito kako da proširi svoj kult sve dalje i dalje.
