Ужички крај је тада обиловао производима алкохолних пића, пре свега ракије. Поред тога, са стране су куповане велике количине вина, пива и других пића. Према подацима Среског завода за статистику, у ужичком срезу је произведено у току 1961. године и било у промету 2.120.214 литара алкохолних пића или 7,23 литра по глави становника… Пило се свуда – за време свадби, рођендана, слава, испраћаја, сахрана, у кафанама и испред, у току одласка и повратка са посла. Према подацима из милиције, у 94 анализирана прекршаја туче које су се догодиле највише у јесењим месецима најчешће суботом и недељом, пијанци су употребили камен 3 пута, штап 4, боксер 14, пиштољ 5 пута, флашу и столицу 10 пута, исукали су песнице 23 пута, а нож у 32 случаја. Колики је то проблем тада био говоре и подаци да су за годину дана у општинама Ужице, Чајетина и Кремна пијани извршили 104 кривична дела. Проваљивали су у туђе станове, тукли, силовали, вршили разбојништва, фалсификовали, угрожавали саобраћај.
Тада је у Ужицу била најозглашенија кафана, бифе “Стадион” или како су га звали “Портсаид”. Живот у овом локалу је почињао у раним вечерњим часовима уз чашицу ракије, а завршавао се у свитање, са разбијеним главама и модрицама, ретко је када прошла мирна ноћ у овом локалу. Друштво је скоро сваку ноћ било исто, “исти људи, истога кова”. Често се догађало да се пијаном укаже помоћ, дође хитна помоћ, одвезу га, а он се после интервенције врати па настави да пијанчи. У Вестима је писало: ”Свако јутро келнери нашега јединога ноћнога “локала”, “популарног” “Порт саида” сабирају колико је полупано, попијено и носева разбијено“…
Слобода је играла са “Слогом” из Краљева и победила са 4:2. Утакмицу је судио судија Живојиновић из Београда. И све би било онако као и на свакој другој утакмици, али није. Ову су утакмицу Ужичани дуго памтили, а и догађаје са ње препричавали месецима. Била је то типична првенствена утакмица, сваки час су се смењивале акције и једнога и другога тима. Само што је утакмица почела, десни бек Слоге Рајковић је ударио тада једног од најпопуларнијих играча Слободе, Гардића у главу, кога су онесвешћеног изнели са терена, судија га је само записао. После тога није искључио ни десног Слободиног бека Ћорића, који је то заслужио. Настала је мучна атмосфера на терену. Игра је настављена. Наставио је Рајковић и Гардића да покуша да онеспособи да игра и у томе је и успео, за шта га је судија искључио из игре. Али је искључио и Гардића, који није сносио никакву кривицу.
Када је Рајковић напуштао игру, познати градитељ ужичке плаже Војо Бојовић га је гађао столицом и нанео му повреду због које му је указна лекарска помоћ. Утакмица је настављена, а играчи су се нон соп кошкали и ударали, судија није реаговао, пиштаљка се није чула. Прво полувреме је завршено са 2:1. Иако је судија испустио контролу над игром, утакмица се некако завршила.
Краљевчани су сели у аутобус и кренули кући, али у Ади (где се сада налази кафана Бобана Николића “Ада”) су сачекали аутобус и каменовали га, разбили нека стакла од којих је био повређен играч звани Букумира по глави, па су му указали помоћ у Дому здравља у Пожеги. Против Воја Бојовића је поднета кривична пријава. Чика Војо Бојовић, спорски радник и градитељ је остао до краја живота веран свом Фудбалском клубу Слободи.
Одржан је јесењи крос у организацији спорског друштва “Учитељац”. Организација је била одлична. Извидници Учитељске школе поставили су шаторе за остављање гардеробе, подмладак црвеног крста је организовао “експрес кухињу”, у којој се служио чај. Организовали су и комплетну здаравствену службу на челу са доктором Спиридоном Бородином. Стазе су биле обележене уочљивим белим пантљикама. На кросу су били најбољи од пионира Борка Вучковић, Славица Караклајић, Петко Миливојевић, Милорад Ђуровић. Од омладинаца: Радина Ћосић, Мирјана Пајић, Милош НинчИћ, Славко Јовановић, Станимирка Митровић, Милеса Лучић, Ковиљка Скокић, Драган Пејић, Богољуб Узуновић, Радојко Секулић, Милојка Павловић, Зорица Гојшина, Радованка Ршумовић, Иван Брковић, Видоје Петровић.
Као и предходних година прослављен је 29. новембар, двадесет година Републике. Увече 28. новембра, у Дому армије је одржана је свећана приредба у част двадесетогодишњице АВНОЈА-а. Учествовали су чланови ужичког позоришта и Оркестар Дома ЈНА.
Отворено је и ново обданиште “Вито Пантовић”. Зграду је подигла Дирекција за стамбену изградњу Титово Ужице.
Миодраг Рајевац је продавао усељиву кућу на Златиборском путу бр. 77. Десимир Марковић је продавао кућу у Југ Богдана 28.
О догађајима у свету који су се догодили овог новембра 1963, у Т. Ужицу највише се причало о атентату који се догодио када су убијени Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Кнели 22. Новембра. Сутрадан је био дан жалости, отказане су фудбалске утакмице, позоришне и биоскопске представе. Тако је изгледала Југославија на дан после убиства Џона Кенедија 1963. у Даласу. Само четири недеље пре тога, Белу кућу посетио је Јосип Броз Тито, а годину после убиства, Титови безбедњаци реконструисали су атентат до најситнијих детаља. Утврдили су да је званична верзија убиства немогућа.
Два дана после атентата Џек Руби у полициској станици убио је Лија Харвија Освалда осумљичиног за атентат на председника Кенедија. Следећих неколико дана на насловним странама новина налазила су се два имена – Кенеди и Харви Ли Освалд. Тито је тих дана рекао да је Кенеди на њега оставио утисак и као државник и као човек. Тито је био последњи државник којег је Кенеди примио пре атентата.
