Bio je jedan od legendarnih profesora užičke Gimnazije. Generacije rođene pedesetih godina 20. veka su ga dobro zapamtile. Profa Đorđe Kuljanin je rođen 1938. Godine u selu Blacama. Oca nije zapamtio jer su ga ubile ustaše kada mali Đorđe još nije napunio 3 godine. „Odhranila me je samohrana majka, na hercegovačkom kršu, između drača i gola kamena“, rekao je jednom prilikom profesor Kuljanin.
Užice su se doselili 1947. Godine. Živeli su kod očevog brata koji je radio u užičkoj Ložionice. Stric se doselio u Užice 1935. Godine. On mu je zamenio oca i bio mu uzor. Hercegovac po rođenju, Osećao se Užičaninom po ponašanju, vladanju i čuvenju. Voleo je Užice. Bio je podjednako Dovarjaš i Carinjaš i neko sa Starog grada, Pore ili Terazija. U školi je bio odrasliji i stariji od drugova iz razreda. Nikada nije svoje prednosti zloupotrebljavao, niti se takmičenjima nadmeno dokazivao. Zato su ga svi voleli, bio je druželjubiv , pravedan, istinoljubiv, pošten i skroman.
U Užicu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Zaljubio se u mehaniku, kao u modernu prosperitetnu nauku i sa istim žarom je predavao mladim Užičanima, sve do svog penzionisanja. Nije bio strog u ocenjivanju. To smo mi njegovi đaci dobro znali, ali za tim nije ni bilo potrebe Nije bilo ni potrebe: svakom đaku je davao onoliko pažnje koliko je bio zanteresovan za matemeatiku.
Zbog njegove prostodušnosti i pristupačnosti, rado su mu se i lako za pomoć i razumevanje obraćali i poveravali. Kad je prolazio užičkim ulicama, većina ga je pozdravljala, zaista na svakom koraku, na svakom radnom mestu, svakom poslu bilo je i njegovih učenika. Pri svakom susretu prijateljski se raspitivao za one koji se dugo nisu pojavljivali u gradu. Upamtili su ga u preduzećima gde je dovodio đake na praktičan rad, kao vrsnog modernog pedagoga i omiljenog profesora. Bio je pravi kolega, drug, prijatelj i komšija. Užičani su ga zapamtili kao zaljubljenika u sport, ribolov, pčelarstvo… Profesor Đorđe Kuljanin je preminuo u Užicu 1999. godine.
