Milutin Đuričić rođen je u blizini Užica u Zlodolu 1949. godine. Mašinski je inžinjer, doktor nauka, univerzitetski profesor, a od skorije i „stari goran“ sa svojim nekadašnjim akcijašima od kako su rešili da pošumljavaju oko Užica.
Osmogodišnju i srednjotehničku školu završio je u Titovom Užicu. Mašinski fakultet u Beogradu. U centru za za multidisciplinarne studije Univarziteta u BG, odbranio je magistraturu. Godine 1988. odbranio je doktorsku disertaciju: „Uticaj tehnoloških svojstava na strukturu i svojstvo hladnosinterovanog gvožđa“.
Upoznao sam ga kada je bio opštinski predsednik Saveza omladine i sećam se da je i taj posao radio veoma studiozno. Kasnije je radio kao glavni tehnolog mehaničke obrade i montaže vodosanitarnih armatura u Preduzeću „Prvi Partizan“. Bio je rukovodilac, direktor, profesor na Višoj tehničkoj školi, Sekretar osnovne zajednice za nauku regiona, pomoćnik generalnog direktora za razvoj i investicije SOUR Valjaonica bakra i aluminijuma Sevojno. Vanredni profesor filozovskog fakulteta u Nikšiću, profesor više škole za idustrijski menadžment u Kruševcu, direktor i suvlasnik Preduzeća IN-MIR Užice, i vanredni profesor fakulteta za industriski menadžment u Kruševcu… Umorih se dok nabrojah, kako li je profi Miću bilo, zaista ima od čega da se odmara u penziji, ali eto on hoće da pošumljava okolo.
Ostaće upamćen kao istaknuti realizator brojnih razvojnih projekata u Zlatiborskom okrugu baveći se razvojem, novim proizvodnim tehnologijama, organizacijom proizvodnje, uspostavljanjem sistema menadžmenta, kvalitetom, ekozaštitom i zaštitom na radu. Poseban doprinos dao je osnivanju i razvoju užičke Više tehničke škole, Odeljenja Mašinskog, Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Užicu. Objavio je više od 350 naučnih i stručnih radova. Dobitnik brojnih priznanja za razvoj nauke, Nagrade Opštine Užice za doprinos razvoja nauke… Sasvim neobičan Užičanin.
