Za Trifka Andrića iz užičkog sela Kadinjača kod Užica, kažu da uzgaja najbolji “užički planinski krompir”, koji se ističe po vrhunskom kvalitetu, te je po kili skuplji 20 dinara od ostalog krompira. Trifko je objasnio: “Užički krompir koji proizvodim poseban je po količini suve materije, odnosno on ima preko 20 posto suve materije, koja je najbitnija za kvalitet krompira, dok ostali nemaju više od otprilike deset posto, jer se seju pored vode, gde se dosta zaliva. Što je manje vode u krompiru, to je ukusniji“.
To je Romano sorta, veoma ukusnog krompira, jedna je od najboljih sorti. Zbog toga “užički planinski krompir” je pogodan za kuvanje bilo kojeg jela. Ovaj krompir daje dobar i stabilan prinos, dobre je očuvanosti, nije sklon intenzivnom nicanju.
Krompir svoje poreklo vodi iz podnožja Anda, tj. teritorije današnjeg Perua i do otkrića “Novog sveta” bio je rasprostranjen samo na američkom kontinentu. Kada su ga u 16. veku kolonisti doneli u Evropu u početku je korišćen kao ukrasna biljka.
U Evropi su ga nazvali “đavoljom biljkom”. Razlog tome jeste zato što krompir nije imao ni ukus ni miris, a ni psi nisu hteli da ga okuse. Ipak, zbog svog velikog prinosa i velike hranljive vrednosti, krompir je postao nezaobilazan deo trpeze nižih slojeva stanovništva tadašnje Evrope.
Krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović. Krompir je u Srbiji i među intelektualnom elitom naišao na negodovanje, sve dok Dositej nije pojeo bareni krompir pred članovima Sovjeta. Ipak, široke narodne mase i dalje su izbegavale “đavolju biljku” i za to su imali podršku sveštenika koji su na krompir gledali kao katoličku podvalu. Tada je nastala priča o Svetom Savi, krompiru i đavolu: “Umoli đavo Svetog Savu da ugovor načine i da posiju krompir, pa onda što je u zemlji to neka bude Svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Tako i učine. Posiju krompire, krompiri izniknu, ukaže se najpre čimina (busen), potom cvijet i za njim i bobe. Videći ovo, đavo stane prkositi Svetom Savi. No kad bude u jesen, onda čimina opadne i istrune, a Sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena i kajaše se što je sa popom posla imao”.
Naravno da Sveti Sava, koji je živeo u 13. veku nije mogao da se susretne sa krompirom koji je u Evropu stigao u 16. veku.
