Od Čitališta do cenjene užičke Narodne Biblioteke

60
Posle Drugog svetskog rata biblioteka je bila u Sokolani
Posle Drugog svetskog rata biblioteka je bila u Sokolani

Od svih kulturnih institucija najviše sam, kao i mnogi drugi Užičani proveo u biblioteci, u njenim čitaonicama. Dok su druga deca išla da igraju fudbal ili na neki drugi sport, ja koji je u ranom detinjstvu preležao polio i otežano se kretao svoju rekreaciju sam našao u biblioteci. Još u osnovnoj školi sam pročitao sve stare brojeve politikinog zabavnika koje su koričili u biblioteci, a onda sam prešao na razne knjige koje se nisu mogle nositi kući.

A ta naša bibioteka je najstarije kulturno mesto u užičkom kraju, ali i najgostoljubivije. Tu su oduvek radili divni ljudi kao što je bio bibliotekar čika Kole (Kostić) koji me je naučio da umem da izaberem dobru knjigu koja će mi biti korisna u budućnosti. I danas u digitalnom vremenu naša biblioteka nudi mnogo toga iz svih oblasti života.

Iz Sokolane se kratko preselila u kuću u kojoj je bila Šmakiča kafana “Car Dušan”, a onda je preseljena u kuću opančara Rada Subotića na fotografiji
Iz Sokolane se kratko preselila u kuću u kojoj je bila Šmakiča kafana “Car Dušan”, a onda je preseljena u kuću opančara Rada Subotića na fotografiji

Godine 1856. Najmudriji Užičani su osnovali Užičko čitalište, koje je postalo mesto kulturnog I društvenog života grada. Prvi upravitelj Čitališta bio je Stojan Obradović, svestrani sudija. Čitalište je 1857. g. imalo 100 članova, a u književnom fondu nalazilo se 200 knjiga i svi dnevni listovi Kneževine Srbije. O radu Čitališta slabo sam šta našao. Zna se da je 1881. godine imalo 485 knjiga na našem i stranom jeziku, a izvršena je i pretplata na veći broj dnevnih listova i časopisa.

Politički razlozi su bili krivci što je se rad čitališta više puta prekidao. Inicijativom Kulturne lige, 1910. godine osnovana je Narodna biblioteka sa čitaonicom, ali je njen fond uništen tokom Prvog svetskog rata. U međuratnom periodu Biblioteka je radila sa prekidima, da bi tokom Drugog svetskog rata fond ponovo bio uništen. Posle Dugog sv. rata fond biblioteke činile su knjige koje su građani poklonili. Od1946. godine bila je to Gradska knjižnica i čitaonica, 1951. godine menja naziv i postaje Gradska biblioteka, a 1961. dobija današnji naziv – Narodna biblioteka Užice. Od 1979. do 1989. nosi naziv Narodna biblioteka „Edvard Kardelj“. A onda smo kad je prošlo komunističko revolucionarno ludilo otpustili Kardelja iz biblioteke.

Kada je napravljen Trg partizana Narodna biblioteka je preseljena u zgradu Društvenog doma. U toj zgradi se i danas nalazi
Kada je napravljen Trg partizana Narodna biblioteka je preseljena u zgradu Društvenog doma. U toj zgradi se i danas nalazi

Upravnici Biblioteke bili su: Miodrag Vergović, Anka Kovačević, Olga Živković, Đorđe Nikolić, Gojko Škoro, Slobodan Radović, Anđa Bjelić, Zoran Tešić, Ivan Ršumović, Dragiša Stanojčić. Ove 2021. Direktorka biblioteke je Dušica Murić.

Direktorka užičke Narodne biblioteke ove 2021. je Dušica Murić
Direktorka užičke Narodne biblioteke ove 2021. je Dušica Murić

U užičkoj Narodnoj biblioteci postoji Dečje odeljenje, Pozajmno odeljenje za odrasle, Naučno odeljenje, meni najdraže Zavičajno odeljenje. Pa Odeljenje nabavke i obrade, Matična služba, Služba za opšte poslove. Narodna biblioteka Užice je matična biblioteka Zlatiborskog okruga koji pokriva 10 opština. Biblioteka je 1981. g. pokrenula časopis za književnost, umetnost i kulturu – “Međaj”. Nagrada “Milutin Uskoković” ustanovljena 1993. g. dodeljuje se za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku.

Najkraće rečeno, užička Narodna biblioteka je jedna od najboljih biblioteka u Srbiji.