Кад се крене према северу са Краљеве воде, после три километра стиже се на “Око”. Ту је 1930. године било неколико дрвених колиба, које је подигао прота Радосав Симић, који је ту лети поводио време са породицом и пријатељима.
Године 1932. Централни београдски хигијенски завод на Оку је подигао 4 зграде за летовање деце, са згодним базеном са тушевим. Летовалиште је имало елекрично осветљење и воду која је са извора избацивана пумпама. Све до Другог светског рата у одмаралишту је боравило и до 400 деце у три смене. Почетком школске године одмаралиште је затварано, али су током зимског распуста ту боравили ученици београдских школа, учесници курса смучања.
Исте године на Оку је почела да ради кафана Милоша Стретеновића, коме је прота Симић издао под закуп једну дрвену зграду. Од 1934. закупац је био Здравко Јермић, који је имао и неколико колиба које је изнајмљивао.