Osamdeset godina užičkog Vodovoda (1938 – 2018)

341
Izgradnja prvog vodovoda u Vrelima
Izgradnja prvog vodovoda u Vrelima

Sve do 1938. godine Užice se vodom snadbevalo sa brojnih česama. Najznačajnije česme su podignute u drugoj polovini poslednje decenije 19. veka. Esnafeke česme na Žitnoj, Stočnoj, Rakijskoj pijaci… Sa iste glave izvorišta, koji je bio na Livadku na Carini, bila je i česma “Panj” u današnjoj Žičkoj ulici i česma ispred Saborne crkve prote Gavrila, kao i česma u dvorištu kuće Alekse Popovića na Lipi. U to vreme su Ružići podigli i istočnik u Velikom parku, uz stare česme iz turskog vremena, kao što je česma na kamenom koritu i na Slanuši… Ustvari, Užice je u svim delovima grada imalo na počeku 20-tog veka glavne česme na raskrnicama i neupadljiva izvorišta po sokacima. U dvorištima je bilo mnoštvo bunara i ručnih pumpi. Voda je bila dobrog kvaliteta, a imalo je i lekovitih izvorišta…

Izgradnja prvog vodovoda u Vrelima
Izgradnja prvog vodovoda u Vrelima

Na predlog inžinjera Miladina Pećinara, kasnije akademika, godine 1938. iz sela Vrela, tačnije sa Živkovića vrela, dovedena je voda u varoš. Užičani su počeli da priključuju česme na vodovod u svojim dvorištima, a kasnije da uvode i u domaćinstva. Posle Drugog svetskog rata, sa razvojem grada i industrije rastu i potrebe za vodom…

Brana u Vrutcima
Brana u Vrutcima

Godine 1948 u vodovod je takođe iz Vrela uvučeno Ćebića vrelo sa novih 17 l vode u sekundi, u Turici su izgrađena dva bunara sa crpnom stanicom, koje u mrežu isporučuju 30-60 l vode. Kasnije je izgrađen još jedan bunar sa podzemnom galerijom, što je i dalje bilo nedovoljno obzirom na potrebe Valjaonice bakra u Sevojnu i razvoja preduzeća u Užicu. Valjaonica je raspisala konkurs 1970. godine za trajno rešenje užičkog vodosnadbevanja.

Alge u jezeru Vrutci
Alge u jezeru Vrutci

Beogradski institut “Jaroslav Černi”, na čelu sa profesorom Lazarom Jovanovićem, predložio je da se izgradi višenamenska akumulacija u Vrutcima na Đetinji. Investitor je bilo JKP “Bioktoš”. Zbog velike suše 1974, izgrađena su dva ifiltraciona bazena u Turici, tako da je Užice dobilo 180 l vode u sekundi. U aprilu 1976. delegacija u kojoj su bili Petar Antonijević predsednik opštine, direktor “Bioktoša” inž. Milorad Debeljović, ekonomist Milomir Cicvarić i glavni i odgovorni projektant Lazar Jovanović, iznela je projekat pred međunarodnom bankom u Vašingtonu i dobijen je kredit za izgradnju brane.

Užičani čekaju vodu iz cisterni
Užičani čekaju vodu iz cisterni

Godine 1977. započeli su radovi, učetvovalo je više od 50 preduzeća. Izgrađeni su pogon za prečišćavanje i filtraciju vode na Cerovića brdu. Vodovodna i kanalizaciona mreža u gradu i prigradskim naseljima. Postrojenja za preradu vode kapaciteta 400 l u sekundi završena su i puštena u rad 1980. godine.

Brana Vrutci, visoka 77 metar, izgrađena je 1984. godine. Njeno jezero zahvata 34 miliona kubnih metara vode, od čega se za vodosnadbevanje koristi 13,5 miliona. Postrojenjima za preradu vode i distributivnom mrežom vodovoda od 1989. upravlja JKP “Vodovod”.

Logo užičkog Vodovoda
Logo užičkog Vodovoda

Ovo preduzeće je nastalo izdvajanjem OOUR Vodovod iz JKP “Bioktoš”. U sektoru za proizvodnju vode, Tehničko razvojnom sektoru, Sehtoru održavanje u kojem je služba održavanja i izgradnje, Ekonomsko finansiskom sektoru imalo je 196 zaposlenih.

U to vreme niko nije mogao da zamisli da će Užice u drugoj deceniji 21. veka imati velike probleme sa vodom za piće, zbog zagađenja algama jezera Vrutci.