Све до 1938. године Ужице се водом снадбевало са бројних чесама. Најзначајније чесме су подигнуте у другој половини последње деценије 19. века. Еснафеке чесме на Житној, Сточној, Ракијској пијаци… Са исте главе изворишта, који је био на Ливадку на Царини, била је и чесма “Пањ” у данашњој Жичкој улици и чесма испред Саборне цркве проте Гаврила, као и чесма у дворишту куће Алексе Поповића на Липи. У то време су Ружићи подигли и источник у Великом парку, уз старе чесме из турског времена, као што је чесма на каменом кориту и на Слануши… Уствари, Ужице је у свим деловима града имало на почеку 20-тог века главне чесме на раскрницама и неупадљива изворишта по сокацима. У двориштима је било мноштво бунара и ручних пумпи. Вода је била доброг квалитета, а имало је и лековитих изворишта…
На предлог инжињера Миладина Пећинара, касније академика, године 1938. из села Врела, тачније са Живковића врела, доведена је вода у варош. Ужичани су почели да прикључују чесме на водовод у својим двориштима, а касније да уводе и у домаћинства. После Другог светског рата, са развојем града и индустрије расту и потребе за водом…
Године 1948 у водовод је такође из Врела увучено Ћебића врело са нових 17 л воде у секунди, у Турици су изграђена два бунара са црпном станицом, које у мрежу испоручују 30-60 л воде. Касније је изграђен још један бунар са подземном галеријом, што је и даље било недовољно обзиром на потребе Ваљаонице бакра у Севојну и развоја предузећа у Ужицу. Ваљаоница је расписала конкурс 1970. године за трајно решење ужичког водоснадбевања.
Београдски институт “Јарослав Черни”, на челу са професором Лазаром Јовановићем, предложио је да се изгради вишенаменска акумулација у Врутцима на Ђетињи. Инвеститор је било ЈКП “Биоктош”. Због велике суше 1974, изграђена су два ифилтрациона базена у Турици, тако да је Ужице добило 180 л воде у секунди. У априлу 1976. делегација у којој су били Петар Антонијевић председник општине, директор “Биоктоша” инж. Милорад Дебељовић, економист Миломир Цицварић и главни и одговорни пројектант Лазар Јовановић, изнела је пројекат пред међународном банком у Вашингтону и добијен је кредит за изградњу бране.
Године 1977. започели су радови, учетвовало је више од 50 предузећа. Изграђени су погон за пречишћавање и филтрацију воде на Церовића брду. Водоводна и канализациона мрежа у граду и приградским насељима. Постројења за прераду воде капацитета 400 л у секунди завршена су и пуштена у рад 1980. године.
Брана Врутци, висока 77 метар, изграђена је 1984. године. Њено језеро захвата 34 милиона кубних метара воде, од чега се за водоснадбевање користи 13,5 милиона. Постројењима за прераду воде и дистрибутивном мрежом водовода од 1989. управља ЈКП “Водовод”.
Ово предузеће је настало издвајањем ООУР Водовод из ЈКП “Биоктош”. У сектору за производњу воде, Техничко развојном сектору, Сехтору одржавање у којем је служба одржавања и изградње, Економско финансиском сектору имало је 196 запослених.
У то време нико није могао да замисли да ће Ужице у другој деценији 21. века имати велике проблеме са водом за пиће, због загађења алгама језера Врутци.
