Отишли млади Ужичани на утакмицу Звезде и Партизана почетком педесетих у Београд. И тако чекајући, врљају по Београду.
Пеле хитно треба у WC, а не зна где се налази. Види милицајца: “Цајац, цајац, цајац!”
Милицајац: “Нисам ти ја цајац, ја сам милицајац!”
Пеле: – “Не бих ти ја рекао оно МИЛИ, па таман се усрао!”
Врела су била последња станица у тој шетњи са десне стране Ђетиње, када се прелазило преко Пирине главице, путем Љубања…
Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.
Зграда Окружног начелства (Општина) је направљена 1927. године.
