Od samog otvaranja bilo je dosta dobrog programa na užičkom Trgu partizana na kome su moguće izvanredne scenske mogućnosti. Otvorio ga Aleksandar Ranković 4. jula 1961, uz desetine hiljada prisutnih ljudi, preko 30 ambasadora, ali i crkvenih velikodostojnika.
Reditelji Branko Popović i Slobodan Šuljagić, uz Gagu Antonijevića su prvi studenti FDU iz Užica, dva puta su radili tradicionalni spektakl „Vatre Užičke republike.“ Prvo su njih dvojica 1984. bili asistenti legendarnom Slavi Ravasiju, ocu Magi iz EKV, da bi se već 1985. okušali kao reditelji. Posle njihove varijante ove manifestacije režije državni spektakli u SFRJ su počele da se udaljavaju od socrealističkih formi. nagoveštavajući društvene promene. Oni menjaju ustaljene scenarističko-rediteljske načine. Patetiku, kojom su odisale najznačajnije titoističke svetkovine kao što je bio i slet povodom Dana mladosti.
Pojavljuje se psihodelični senzibilitet u skladu sa pop kulturom osamdesetih. Zahvaljujući angažmanu Belog Bosiljčića, čuvenog koreografa beogradskog sleta, Popović i Šuljagić su osmislili koreografiju, zvanu „Ples mašina“.
Sećanja kažu: “Uz zaglušujuću buku hondi, kavasakija i ponekog harli dejvidsona, tridesetak bajkera su jurcali, vrteći se punom brzinom u krug po tesnoj sceni, vešto se izbegavajući kao oni motoristi na zidu smrti. Iznenada se propinju na zadnje točkove, a devojke koje su pripijene sedele bezobrazno ih stežući oko pasa, iz nedara vade zastave i podižu ih da zavijore u kovitlacu. U tom trenutku se četiri planinara držeći upaljene baklje, velikom brzinom spuštaju niz zategnute konopce sa pedesetometarske kule koja dominira trgom, do mesta gde tutnje motori. Tada se spušta u centar svega padobranac sa prigodnim padobranom”.
Gledaoci su bili oduševljeni. Tajac se pretvorio u žamor, žamor u gromki aplauz, a aplauz u ovacije 40.000 zbijenih gledalaca. Tako se završavaju ‘Vatre Užičke republike’ 1985. godine.
Ovaj kraj, koji su smislili mladi akademci Branko i Šuljaga izazvao je snažnu reakciju mnogih, kritički nastrojenih još uvek držećih članova SUBNOR-a. Ali, tu je bio i Radiša Kovačević Cula čuveni sekretar SIZ-a za kulturu, koji je svojim autoritetom i veštinom vrhunskog spin majstora sabio njihovo nezadovoljstvo pretvorivši potencijalnu katastrofu u veliki uspeh. Eto, tako su u Užicu 1985. moderno odnelo pobedu nad konzervativnim, posle čega što se tiče državnih manifestacija ništa više nije bilo isto.
Fotografiju sa manifestacije snimio Baja Vujović
