У уводу за приповедање о Летачкој школи морам да испричам причу о почецима туризма на “Мирисном Златибору”.
Уз источник “Краљева вода”, који је наредио да се направи на извору “Кулушевац” краљ Александар Обреновић, ницале су прве виле изграђене на Златибору. Градиле су их ужичке Ас газде и богати Београђани. Што се тиче Ужичана, за сада знам да је на приложеној разгледници, вила десно у првом реду била Андрије Јевремовића, затим испод чесме је хотел “Краљева вода”, као и изнад чесме (исти хотел из различитих углова). Кућа лево изнад чесме и десно постоји и данас у изворном облику близу Стационара -здравственог центра “Чигота”.
Када се нађемо на Златибору, уз речено из његове прошлости, шта још треба да знамо? Да је то планина у Србији која се простире на површини од око 1000 км², дугачка је 30 км, а широка и до 15 км. Пружа се правцем северозапад-југоисток, са највишим врхом Торником (1496 м).
На југу се Златибор граничи са реком Увац, која га дели од суседне планине Златар. На истоку се простире до реке Велики Рзав, на западу се граничи са планином Таром, планином Поникве, а на крајњем његовом западу Босном (Републиком Српском). Ова планина и крај одувек су имали велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама – Аустро-Угарском и Турском.
Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице. Ужичани су неодвојиво везани са Златибором, како пореклом, тако данас и огромним бројем објеката, породичних кућа, викедица, које су изградили и које служе за одмор, али и за издавање током туристичке сезоне.
