Стара Пожега -Јасна Лаловић Ђурић
Свака пожешка кафана имала је своје госте и своје специфичности. У једну су свраћали чиновници, у другу официри, у неку трећу радничка класа, а у кафану “Трансвал” пословни свет – трговци, извозници, индустријалци. Ту су се обично склапали сви пословни договори. На њеном месту је данас Општина. На фотографији се види и продавница обуће „Бата“.
Поводом отварања радње фабрике обуће “Бата”, пожешки опанчари и обућари одржали су 9. фебруара 1936. године протестни састанак у гостионици Стевана Бурлића. Учесници су говорили о тешком материјалном стању, које је погодило све занатлије, а нарочито опанчаре и обућаре, због конкуренције фабричке обуће на тржишту. Као пример наведен је мали промет опанчарских радњи од претходног дана: ниједна опанчарска радња није продала ни један пар опанака, а “Батина” радња имала је промет од преко стотину пари гумених опанака. У резолуцији упућеној министру трговине, пожешки опанчари су између осталог захтевали да се укину “Батине” продавнице у местима испод 50.000 становника, а израда гумених опанака сасвим забрани. Као закључак, а у знак протеста против масовне израде гумених опанака у народу тзв. “батизама”, учесници су донели одлуку да се све опанчарске радње затворе током три дана, почев од 10. фебруара.
Иначе, у Пожеги је између два светска рата било 30 опанчарских радњи. Продавница обуће “Бата” налазила се на Тргу, у кући Аранке Тимотијевић-Хајду.
