Марко Поповић је рођен 1863. године у Ужицу. Завршио је столарски занат и отворио сопствену радњу. Веома брзо је напредовао. Стекавши основни капитал уз кредит Хипотекарне банке, подигао је 1899. године, на породичном имању, код старе ужичке цркве, посебну зграду за своје предузеће, које је опремио модерним машинама на електрични погон. У то време је то био један од најмодернијих објеката ове врсте у Србији.
С Малишом Атанацковићем припремио је оснивање Акционарског друштва, које је 1901. изградило Ткачницу и хидроцентралу. До 1904. је био члан Управног одбора Ткачнице. По Првом светском рату Управни одбор га је задужио за изградњу нове, веће хидроцентрале у Турици. Нажалост, њено пуштање у погон није доживео, умро је у Ужицу 1929. године. Био је и члан Управног одбора Трговачке банке и Управног одбора Занатског удружења, добротвор разних удружења и Соколске организације. За рад на привредном развоју Ужица, краљ Петар I Карађорђевић одликовао га је 1907. године Златном медаљом за грађанске заслуге. Један је од оних првих назаслужнијих за развој ужичке индутрије.
Машине је за своје предузеће и Ткачницу набављао је у уностранству. Лично је више пута путовао, најчешће у Праг. Марко Поповић је био 1910. година на Светској изложби у Бриселу. У његовој радионици израђивана је грађевинска столарија, повремено и намештај, а за потребе војске су рађени дрвени делови за седла. После Маркове смрти, наследио га је син Ђорђе Поповић. Била је то најбоља ужичка столарска радња свих времена. Успешно је градио једрилице са дрвеном конструкцијом. Испробане су на пољу у Крчагову, где су одржавана коњичка такмичења. После рата, радња је национализована и основано је предузеће “Трешњица”, које је шездесетих пресељено у Крчагово.
На другој фотографији су Поповићи, са оцем Марком и сином Ђоком индустријалцима. Марко Поповић са супругом Даринком и децом. Трећа с десна Мара Осипов (тада Поповић), четврти Ђоко Поповић. Од потомака Поповића данас контактиро сам са Олгом Осипов еx Вучићевић.
