U potrazi za užičanstvenim nezaboravom objavili smo sliku kuće koja je nekada bila niže od današnje pečenjare “Panj” i Simeunovićeve pekare “Dukat”, tu preko ulice od Prve osnovne škole. Srušena je tokom prve decenije 21. veka.
Na tom mestu je sagrađen objekat u kome je jedno vreme bila jedna od mnogobrojnih banaka. Žarko Kosić građevinski inžinjer čiji je otac radio sa Rakom se javio i poslao podatke, fotografije i anegdote da bih sastavio ovo užičanstveno pripovedanje za nezaborav…
Kazandžija Rako Toskić,”nekako” je izbegao radnicki bataljon i zaobišao komunističke poratne institiucijei nastavio da radi u privatnoj zanatskoj radnji. Živeo je u braku sa suprugom Radom, vrsnm gospođom i domaćicomu u kući posebnog komfora za to vreme. Tada je Užicu bila retkost grejanje na tečmo gorivo. Rako je imao poveliki tank u podrumu kuce koji je natankovan zadovoljava visegodisnje grejanje. Imali su i kućnu pomoćnicu Emu,održavala je uredno kuću u kojoj je bila gostinska soba namenjena za kućnog prijatelja doktora,prof. Černića (zamenika načelnika VMA Isidora Pape koi je važio za Titovog ličnog lekara.
Kad isprati majstore i radnike oko 19 sati, Rako kazandžija ode na spavanje, često se dešavalo da se probudi oko 21,30 i onako u pidzami u papucma samo stavi kačket i krene u obližnju kafanu Brezu na špricer i boemsko druženje. Nedeljom Rakovo boemsko društvo se sakupi u rano jutro kod Toma berberina (posle je tu bio Milkin i Svetov kafić ”Corssa”) svi odela kravate, šisanje brijanje, pa sa više auta se upute u kafanu “Pod grab” u Volujac, u “Zlatiborsku noć” na Belu Zemlju, “Mlinarev san” u Arilju, u “Potkovicu” kod Požege… Druženje, šega dobra hrana i piće, muzika, pa ttek predveče vrate kućama. Kada se išlo porodično sa ženama i decom često su vodili maloga Žarka. Išlo se na Zlatar, Zlatibor, Oplenac, banje…
Rako je praktikovao zimi da ode u Dubrovnik ili u Herceg novi kada počnu dani mimoze… Veliki vatromet na otvaranju, topovski udar, Rako pada ”mrtav”, ceremonija staje, ukazuje se pomoć, ništa, prilaze i mažoretkinje u minićima,Rako ustaje iz mesta i kaže: ”Tačno dizete iz mrtvih”
Kada je Rako kazandžija umro Žarkov otac majstor Mileta je hteo da kupi radnju da nastavi zanat, ali taj deo Užica je bio u petogodišnjem planu za rušenje, pa je kupio materijal i alat od Rakove žene Rade i nastavio da radi tu kod Buarske opštine, gde Žiko i danas zivi i poseduje kompletan kazandžijski alat.
