Porodična kuća na Donjoj čaršiji kazandžije Raka Toskića

300

U potrazi za užičanstvenim nezaboravom objavili smo sliku kuće koja je nekada bila niže od današnje pečenjare “Panj” i Simeunovićeve pekare “Dukat”, tu preko ulice od Prve osnovne škole. Srušena je tokom prve decenije 21. veka.

Nekadašnja kuća Raka Kazandžije
Nekadašnja kuća Raka Kazandžije

Na tom mestu je sagrađen objekat u kome je jedno vreme bila jedna od mnogobrojnih banaka. Žarko Kosić građevinski inžinjer čiji je otac radio sa Rakom se javio i poslao podatke, fotografije i anegdote da bih sastavio ovo užičanstveno pripovedanje za nezaborav…

Kazandžija Rako Toskić,”nekako” je izbegao radnicki bataljon i zaobišao komunističke poratne institiucijei nastavio da radi u privatnoj zanatskoj radnji. Živeo je u braku sa suprugom Radom, vrsnm gospođom i domaćicomu u kući posebnog komfora za to vreme. Tada je Užicu bila retkost grejanje na tečmo gorivo. Rako je imao poveliki tank u podrumu kuce koji je natankovan zadovoljava visegodisnje grejanje. Imali su i kućnu pomoćnicu Emu,održavala je uredno kuću u kojoj je bila gostinska soba namenjena za kućnog prijatelja doktora,prof. Černića (zamenika načelnika VMA Isidora Pape koi je važio za Titovog ličnog lekara.

Rako, Rada Toskic, otac Žarkov Mileta Kosić i kupac mašinskog kazana (kažu da je to bila velika majstorija napraviti).Pred kazandžiskom radnjom - radionicom (sada je tu pečenjara ''Panj'').
Rako, Rada Toskic, otac Žarkov Mileta Kosić i kupac mašinskog kazana (kažu da je to bila velika majstorija napraviti).Pred kazandžiskom radnjom – radionicom (sada je tu pečenjara ”Panj”).

Kad isprati majstore i radnike oko 19 sati, Rako kazandžija ode na spavanje, često se dešavalo da se probudi oko 21,30 i onako u pidzami u papucma samo stavi kačket i krene u obližnju kafanu Brezu na špricer i boemsko druženje. Nedeljom Rakovo boemsko društvo se sakupi u rano jutro kod Toma berberina (posle je tu bio Milkin i Svetov kafić ”Corssa”) svi odela kravate, šisanje brijanje, pa sa više auta se upute u kafanu “Pod grab” u Volujac, u “Zlatiborsku noć” na Belu Zemlju, “Mlinarev san” u Arilju, u “Potkovicu” kod Požege… Druženje, šega dobra hrana i piće, muzika, pa ttek predveče vrate kućama. Kada se išlo porodično sa ženama i decom često su vodili maloga Žarka. Išlo se na Zlatar, Zlatibor, Oplenac, banje…

Na zanatskoj zabavi u kafani “Pariz" Spale Mitrović, Žikovi roditelji Dušanka i Mileta, Rako i Rada Toskić i Spalova žena…
Na zanatskoj zabavi u kafani “Pariz” Spale Mitrović, Žikovi roditelji Dušanka i Mileta, Rako i Rada Toskić i Spalova žena…

Rako je praktikovao zimi da ode u Dubrovnik ili u Herceg novi kada počnu dani mimoze… Veliki vatromet na otvaranju, topovski udar, Rako pada ”mrtav”, ceremonija staje, ukazuje se pomoć, ništa, prilaze i mažoretkinje u minićima,Rako ustaje iz mesta i kaže: ”Tačno dizete iz mrtvih”

Kada je Rako kazandžija umro Žarkov otac majstor Mileta je hteo da kupi radnju da nastavi zanat, ali taj deo Užica je bio u petogodišnjem planu za rušenje, pa je kupio materijal i alat od Rakove žene Rade i nastavio da radi tu kod Buarske opštine, gde Žiko i danas zivi i poseduje kompletan kazandžijski alat.