Tu preko puta glavnog ulaza u Osnovnu školu „Dušan Jerković“ nalaze se kuće poznate užičke porodice Vergović. Vergovići su jedini u Užicu svoju staru dotrajalu kuću srušili ali su izgradili potpuno istu za novu namenu, Tako su sačuvali na tom mestu duh staroga Užica.
Od Vergovića ću u ovoj priči nešto reći o tri od Užičana najpoštovanija člana ove značajne užičke porodice.
Sečam se učitelja Miodraga Vergovića, išao sam te 1963. U drugi razred osnovne škole kada me je otac Vlajko iz škole preko ulice odveo u dvorište Vergovića. Stari ušitelj Mile sedeo je u hladu kruške, ispred njega je bila pisaća mašina, bokal hladne vode zhvaćen sa česme Gavrila Popovića ispred crkve. Radio je na svom romanu „Zolj“. Sa Radom Vergom sam sarađivao kao vlasnik i direktor TV5 Užice u kampanji da se ispred Gimnazije podigne Jehličkina bista. Uradio mi je po sećanju crtež Fikarove plaže mnogo pre neko sam otkrio fotografije, za mene lično on je najbolji užički slikar, imam par njegovih slika i pokušađu da nabavim još… Crtež je bio toliko veran kao da je gledao to mesto kada ga je radio iako nije postojalo od 1960. godine. Vajara Milana Miša Vergovića nisam upoznao ali sam hiljadu puta prošao pored biste Dušana Jerkovića koju je on radio.
Miodrag Mile Vergović je rođen Užicu 1893, a u svom rodnom gradu je umro 1967. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu; jedan od 1300 kaplara-đaka. Drugi svetski rat je proveo u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj. Pored učiteljskog poziva bavio se književnim radom i novinarstvom. Bio je dugo dopisnik Politike. Napisao je više pripovedaka i dva romana: „I đaci ratuju“ i „Zolj“. Prvi sa tematikom iz Prvog svetskog rata, a drugi je uglavnom slika života starog Užica na početku 20. veka.
Film “Vrata ostaju otvorena” u istoriji kinematografije bivše Jugoslavije uglavnom spominju po činjenici da je u njemu debitovala Milena Dravić: reditelj ju je otkrio u baletskoj školi, u vreme snimanja imala je samo 17 godina. Ovaj film joj je jedna od najdražih uspomena. Publika na pulskom festivalu 1959. godine gotovo u suzama je dočekala završnicu, isprativši filmsku ekipu burnim pljeskom. Ali, ovaj film je otkrio i mladog Užičanina Rada Vergovića u umetničkoj školi, koji je bio Milenin partner. Mlad, zgodan i atleski građen, pokazuje svoj torzo u filmu par puta… Naravno, ta atleska građa je posledica vežbi, bio je Jehličkin gimnastičar. Najviše vremena provodio u “Sokolani”. Ipak, Vergo je bio prvenstveno talentovan za slikarstvo.
Rade Vergović je jednom prilikom rekao: “Tad sam završavao Višu pedagošku u Užicu i pripremao se za Akademiju, likovni smer. Slučajan susret sa producentima proslavili su me kao „brata“ Milene Dravić u njenom premijernom filmu. Predstavili su se, rekli su da snimaju film o mladim ljudima, pozvali na audiciju u „Avala film“. Bilo mi je interesantno, pa sam otišao. Odmah sam se vratio u Užice da bi posle 15-20 dana stigao poziv iz Sarajeva od „Bosna filma“ da dođem na pravo probno snimanje. I dobio sam ulogu. – Toliku popularnost mi je doneo taj film da su mi ekskurzije koje su navraćale u Užice dolazile pred kuću i klicale mi pod prozorom. Još jednom sam se pojavio u filmu, slovenačkom „Naš auto“, ali kao epizodista. Digao sam ruke od filma, završio akademiju i posvetio se slikarstvu.“
Posle završene akademije, vratio se u svoje Užice… Tako je Rade Vergović, prvi užički filmski glumac, akademski slikar, “čovek sa užičke kaldrme” ili svima rođenim i mnogim drugim Užičanima znan kao – “Rade Vergo najbolji užički slikar”.
Milan Mišo Vergović prvi je užički akademski vajar rođen je 5. februara 1928. godine u Užicu, gde je učio Užičku gimnaziju. Akademiju likovnih umetnosti, u klasi Ilije Kolarevića, završio je u Beogradu, gde je živeo i stvarao. Samostalno je izlagao u Užicu i Beogradu, a učestvovao je na više od 20 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. U Užicu Mišo Vergović je autor spomen – bista Milutina Uskokovića, Dušana Jerkovića, Cvete Dabić, Nade Matić kao i poznata skulptura „Mazeta“ koju zovemo „lane“, ispred hotela „Palisad“ na Zlatiboru.
Milan Mišo Vergović je preminuo u Beogradu 1980. Godine. Memorijal Milana Vergovića- U čast stvaralaštva i umetnika je osnovan 2014. godine u težnji se da afirmiše stvaralaštvo prvog akademski obrazovanog vajara u užičkom kraju, „ali i da se, podrže mladi talenti u njihovim nastojanjima da unaprede i oplemene svet u kojem živimo“ kako rkoše organizatori.
