Мирела Лазић (Тошина кћер):
„Година 1959, мали распуст за 29. новембар. У горњем реду – с лева: Зоран Миливојевић Шоке, Добрица Недовић Боби, Миленко Рогић Рога, Првослав Дидановић Прке, Петар Ћосић; доле Миодраг Тодоровић Мишко са Тошом Ђурићем.
Стоје код тадашње горње десне капије Малог парчића, у позадини се види Хотел “Палас”. Тај посебни део центра Ужица је био и нека врста форума Ужица.“
Раде Јовановић: „Генерација!“
Иако тотална супротност у свирачком наступу, Милија је, уз Мију Крњевца, био узор генерацијама младих хармоникаша, који су се опредељивали за такав темпераментни стил.
Био је први Председник скупштине Краљевине Србије 1882. године, он је дао предлог да се Кнежевина прогласи Краљевином и да се кнез Милан Обреновић крунише у краља.
Један од фамилуса, који није становао у Гимназији, био је такође већ у годинама, Мијат Милићевић, некада један од богатијих ужичких трговаца.
