Stara Požega – Jasna Lalović Đurić
Te 1869. godine u varoši je zavladala epidemija šarlaha, a odmah potom pojavile su se i velike boginje, škola je zatvorena, i pitanje sreskog lekara ponovo je postalo aktuelno. Nakon višegodišnjih molbi sreske vlasti, ministarstvo je konačno donelo odluku: i Požega će imati lekara.
Adolf Femen bio je prvi požeški lekar. U našu je varoš na lekarsku dužnost došao 13. novembra iste godine, sa mesta sreskog lekara u Trsteniku. Sa godišnjom platom od 500 talira, po brdovitom terenu i hladnom i ružnom vremenu, obilazio je sva sela požeškog sreza. koji je tada brojao preko 13.000 stanovnika.
Kao jedan od retko obrazovanih ljudi. on je vrlo brzo stekao ugled i poštovanje čaršijana. Uključio se u rad Požeške čitaonice, kako u njenoj upravi, tako i u predavanjima o raznim zdravstvenim temama. Ali sigurno da je u tim govorima bilo malo i politike čim se zamerio jednom opštinskom praktikantu, Mihailu Kostiću, od koga je ubrzo dobio i tužbu za “nesavesno lečenje”. A u tužbi je pisalo da se na Kostićev poziv nije odmah odazvao, jer je po selima lečio stoku!
Bilo kako bilo, sreća je kratko trajala i dugogodišnja potreba za lekarom ubrzo je ponovo postala želja. Iznuren i inače bolešljiv, Femen je vrlo brzo potrošio svoje zdravlje u hladnoj i maglovitoj varošici (koja je, priznaćete, samo za zdrave i jake), i nakon 15 meseci umro. Varoš je opet ostala bez svog lekara i neće ga dobiti dugo. Opet su zavladali tifus, difterija i velike boginje, dolaskom vojnika i venerične bolesti, a okružni fizikus Stefan Trenčini, već u godinama i star, bio je prezauzet problemima u okrugu.
Vlast je ponovo molila i pozivala se na prethodnu odluku ministarstva, ali uzalud. U međuvremenu se pojavio jedan privatni “lekar” bez diplome, Kosta Nikšić, ali je nakon provere kažnjen, a verovatno i proteran iz varoši. Na sreću stanovništva, u nedostatku lekara bilo je bar vidara, “sposobnih u vidanju puščanih rana, nameštanju uganulih i sasvim slomljenih udova tela čovečijeg”, koji su “bolji i iskusniji u pomenutim bolovima sposmoći čoveku i ovog izvidati neželi doktori koji su nauke doktorske slušali.”
A kada su sredinom sedamdesetih godina počele pripreme za Srpsko-turski rat, u požeškoj varošici je otvorena rezervna bolnica. Dolaskom doktora Johana Milera na njeno čelo, problem zdravstvene zaštite stanovništva je samo privremeno rešen. Nastupila su ponovo teška, ratna vremena i pitanje lekara biće odloženo sve do smirivanja situacije i sticanja državne nezavisnosti.
