Na fotografiji je Ljubomir Romanović, jedan od najznačajnijih štampara iz užičke prošlosti sa ženom i unukama. Rođen je na Umci 1875. godine. Štamparski zanat učio je u Državnoj štampariji, a u njoj je 1892. položio i završni ispit. Početkom 20. veka je kao član sindikalnog pokreta organizovao štrajk, pa je morao da napusti Beograd 1902. i ode u Ljubljanu, gde je radio u štampariji sledećih 5 godina. Godine 1907. odlučio je da se vrati u Srbiju. Došao je u Užice, svidela mu se prelepa priroda, prkosni ljudi. Otkupio je štampariju Lazara Trišića, prvoga užičkog štampara.
Trišić je rođen u Beogradu 1857, gde je učio tipografski zanat i bio jedan od osnivača Družine tipografskih radnika. U Užice je došao 1885. i preuzeo novoosnovanu štamparko knjižarsku Zadrugu štamparskih radnika, čiji će uskoro posatati vlasnik. U maju 1885. Užicu je počeo da izlazi list „Zlatibor“, koji je Trišić potpisivao posle Petra Stojanovića kao urednik, vlasnik i štampar. Okupio je oko sebe pismene ljude Užičane toga doba. Posle Gašenja „Zlatibora“ 1893, pokrenuo je list „Užičanin”. Pored novina Trišićeva štamparija je štampala knjige kao npr. „Pisma kneza Miloša“, „Pesme“ Pietra Kosorića (Miloša Perovića). Njegova štamparija i knjižara u Užicu je radila dvadeset godina. Sem toga, Lazar Trišić je bio akcionar Tkačke radionice. Trišićeva kuća u Užicu nalazila se preko puta nekadašnje srušene pošte, koja je poslužila kao motiv najstarije razglednice štampane u Užicu, u njegovoj štampariji. Umro je Užicu 1905. godine.
Kada je Romanović kupio Trišićevu štampariju i knjižaru, nabavio je savremenije mašine i pribor, čiji deo je do skora bio u upotrebi, a danas prestavlja muzejsku vrednost u štamparstvu. U njegovoj štampariji štampano ,je najviše novina, knjiga užičkih autora, školskih izveštaja koji predstavljaju posebnu vrednost gradske istorije. Štamparija je radila preko četiri decenije i imala najduži staž od svih užičkih starih štamparija. Romanović je bio i predsednik opštine u Užicu u dva mandata od 1921. do 1923. i od 1923. Do 1926. Užičani su ga zapamtili kao uglednog poslovnog čoveka člana nekoliko humanitarnih organizacija.
