Први ужички водовод су сачињавале четири јавне чесме, које су постављене крајем деветнаестог века.
Прва је Пекарско-механџиског еснафа, постављена на Ракијском пијацу, где се налази и данас.
Друга је подигнута у спомен проти Гаврилу Поповићу код Саборне цркве, где се налази и данас.
Трећа је Опанчарског еснафа, постављена на Житном пијацу испред Гимназије, а кад је направљен Мали парк, померена је према Главној улици. Када је прављен трг, пресељена је у фонтану испред Градске каване. Касније је враћена код Парчића, и ту је и данас. Као стамену ужичку знаменитост, узео сам је да буде на логу сајта “Ужичанствено”.
Четврта, Радничко-школске омладине, постављена је на Житном пијацу. После рата је узидана у говорницу са које су комунистички функционери држали говоре. Када је прављен Трг, нестала је и говорница и чесма. Појавила се у време мандата председника општине Зорана Вујовића на скверу на Слануши, у башти Ћарчевог кафића, где се налази и данас.
