Veliki događaj za moju veliku porodicu u Omladinskoj 28, a i za rodbinu Lazoviće (porodica babine sestre Sofije Lazović u isto vreme prve komšije), bilo je moje rođenje tog 25. avgusta 1952. Na dan kada je devet decenija ranije izgorelo tursko Užice. Svi su me voleli i mazili, bio sam prvo unuče. Odrastao sam okružen ljubavlju i imao sam sretno detinjstvo, koje je samo pokvarila ta epidemija polia 1956. godine. Kada se setim svog detinjstva samo osećam neku toplinu osećanja te ljubavi.
Na prvoj fotografiji sa tatom Vlajkom. Na drugoj sam sa tatinom najvrednijim stvari koju je imao, fotoaparatom, isti je bio i moja prva igračka u životu…
