Kuća je duboko urezana u moje sećanje, a posebno prvi prozor s desna na levo na bočnoj strani. U toj kući živele su tri sestre Anđelić sa majkom i sa mladim Milčetom, sestre kojima dugujem neizmernu zahvalnost. Naime, u junu 1946. bio je iskopan kanal za postavljanje kanalizacionih cevi dubine 2 metra od vrha Rosulja, pa do raskrsnice na slici. Posle jednog obilnog pljuska taj kanal je bio pun do vrha mutnom vodom, tu ispred kuće na slici. Kao trogodišnje dete igrao sam se sa decom iz komšiluka tu u okolini. U toj igri, ne sećam se kako, ja sam upao u tu mutnu vodu, tri sestre srećom za mene bile su na prozoru. Počele su iz sve snage da vrište, a tu vrisku čuo je u obližnjoj kući stari Novaković, izleteo iz kuće i uspeo da me izvuče iz kanala.
Moji roditelji su im uvek iskazivali neizmernu zahvalnost i poštovanje, jer u momentu kada se to dešavalo sa mnom oni su bili na poslu, držali časove u užičkoj gimnaziji (profesori Zaga i Rako Nikitović). Svima njima i dan danas dugujemo duboku zahvalnost i poštovanje. Danas zahvaljujući njima imam 76 godina.
U toj kući je odrastao Milče Anđelić, koji je posle studija na Pravnom fakultetu u Beogradu bio sudija u Užicu i kasnije i predsednik suda. Jedna od sestara, čini mi se da se zvala Lepa, bila je njegova majka.A stari Novaković bio je otac od Grada Novakovića, čiji je nadimak bio Grade Mangovac.
Miloš Poznanović: „To je kuća sudije Mila Četa sa bunarom u dvorištu…“
