Шта је урадио писац монархиста, увек лепо дочекан у Ужицу?

1555

Романом “Нож” је поделио јавност. Касније, писац је народ извукао на улице. Ко није бар једном викао: “Сви, сви, сви”, дизао три прста, викао “Вуче, Вуче”, тај није био опозиционар деведесетих година 20. века. Искрено је радио на помирењу потомака четника и партизана.
Писац Вук Драшковић је рекао у говору, са митинга одржаног у Нишу, 11. октобра 1990. године:
– “Хајде да завиримо у будућност. Да видимо шта ће бити, шта ће се неизбежно догодити ако на изборима 9. децембра у седлу остану комунисти? ЈНА ће се распасти, а српска војска, чујте ме добро, неће бити формирана. Ратоваћемо криминално и на срамоту традиционалне части нашег војника. Српски режим ће све наше истине претворити у неистине, свет ће заборавити да смо пострадали у Јасеновцу. Народ жртва биће проглашен за народа џелата. Сви ће бити против нас, чак и Руси, свет ће нас изоловати. Игубићемо Први светски рат и оба Балканска рата, које смо пре осам деценија добили.”
Одважно је повео народ 9. марта од споменика књаза Михаила у Београду. Године 2011. је нагласио на РТС-у, у емисији “Распакивање”:

Вук Драшковић, на фотографији из 1995, снимљеној у ужичком позоришту
Вук Драшковић, на фотографији из 1995, снимљеној у ужичком позоришту

– “Да ништа 9. марта 91.’ нисам рекао, него ‘јуриш’, доста сам рекао за цео живот и ја сам на то поносан. Што би смо ми на то трошили време, ако народ неће, неће бити краљевине, поготово ако престолонаследник неће. Ја имам све историјске разлоге и све чињенице да истрајем у супериорности тога пројекта”.
Да смо знали да верујемо писцу, све би било дугачије. Сада би можда били цењена земља Европске уније, она “асиметрична федереција” о којој је писао Милошевићу да је прихвати. У тој федерацији Србија би се разликовала као парламентарна монархија… Не би се догодило овде оволико историје, која нас је све првенствено унесрећила. Морамо научити да верујемо писцима, нарочито писцима пророцима, онима који умеју да сагледају прошлост и будућност.
И шта ако се уморио и повукао међу књиге и није више за “Сви, сви, сви”… Заслужио је више него многи други и улицу, бисту, читав булевар. Те 1995, када је промовисао књигу у Ужицу, лепо смо се дружили на ТВ5 уз кафу и Вилијамовку.