Када је укинута пруга уског колосека, нешто касније ћирина машина са једним теретним вагоном је постављена на старом Железничком мосту. Овај мост је заиста пратио бурну историју и развој Ужица. Када је бомбардовано и рушено Ужице, и овај мост је био преломљен у Ђетињи. Како се Ужице архитектонски накарадно развијало у уској котлини и постало претрпан град, тако је и мост је натрпан монтажним локалима, па се не зна да ли је то мост или некакав кафанско – трговчки прелаз преко реке.
Фотографију дела Липе снимио је један од најбољих ужичких фотографа, Стеван Влајнић, на почетку осамдесетих година са солитера Блока “Златибор”. Виде се оба моста, нови безлични Александров и стари железнички са ћиром на њему. Заиста је био атракција за ужичку децу и извор за стотину питања. Касније, када је враћен код старе желизничке станице која је претворена у кафану, као артифакт постао је заштитни знак “Ћира” кафане.