Storija o prvom užičkom TV snimatelju, Aleksandru Dulanoviću-Dusi

12

“Milanov i Dusin stil su se uvek razlikovali, čak i u izboru opreme i bilo je zabavno slušati te rasprave”. Aleksandra Dulanović

Leka Dulanović Kovač i strastveni ribolovac
Leka Dulanović Kovač i strastveni ribolovac

Milan Dulanović Dusa je bio poznati užički fotograf koji je imao radnju do izgradnje “Sivonje” hotela “Zlatibor”, u nekadašnjoj palati Tkačke radionice. Godine 1952. dobio sina Aleksandara koji je od oca nasledio talenat za fotografiju i nadimak “Dusa”. Rodjen je na Rosuljama u kući koja je pre odlaska Turaka iz Užica 1862 pripadala nekom turskom begu. U njoj je u 20 veku živela porodica Kovača Aleksandra Leke Dulanovića koji je imao sopstvenu radnju na Užičkoj glavnoj ulici. Kuća i danas postoji u svom autenticnom izdanju pored nove Dulanovića kuće. Dusa nikada nij želeo da je sruši iz pijeteta prema svom dedi za koga je veoma bio vezan i čije ime je dobio u nasleđe.

Sa Dusom sam išao u osnovnu školu “Dušan Jerković,” učii smo ko tada najbolje užičke učiteljice Ljubinke Jevđović. Još u osnovnoj skoli, Dusa je poceo da radi u Fotografskoj porodičnoj radnji svoga oca zajedno sa svojom sestrom Milicom. Otac Milan Dusa je sina Aleksandra Dusu poslao na zanat u državnu fotogravsku radnju “Zvezda”, koja je bila na “Lipi” u zgradi koju Užičani zovu “Blok C”. Učio je kod čuvenog užičkog fotografa Steva Vlajnića. Ipak fotografski stil Dulanovića se sačuvao i razlikovao od ostalih užičkih fotografa.

Dulanovića stara i nova kuća na Rosuljama
Dulanovića stara i nova kuća na Rosuljama

Posle zavrsene srednje skole, Dusa pocinje rad u porodičnom ateljeu “Dulanović”. Veoma je zainteresovan za filmsku kameru i uporedo počinje da radi za tadasnji RTB pod mentorstvom čuvenog Jovana Šćekića, oca modetrnog informativnog programa. Dusa je radio Hroniku Regiona , sa Dusanom Ćiticem. Uporedo radi i za užicke Vesti kao foto reporter i filmski snimatelj. To je bila jedna od najboljih ekipa “Vesti”, U toj ekipi je bio jedan od najboljih užičkih novinara Petar Tešić veliki prijatelj porodice Dulanović. Direktor lista “Vesti” u Dusino vreme bio je Jovan Ostojić koji se zalagao da „Vesti“ dobiju moderniji grafički izgled i bolji sadržaj. Otpočeo je sa izdavačkom delatnošću, a 1971. počelo je emitovanje programa Radija Titovo Užice. Na njegovu incijativu doneta je odluka da se na Beloj Zemlji izgradi ofset-štamparija 1979. godine. U „Štampariji Vesti“ u to vreme štampano je još oko 30 listova i veliki broj knjiga… Poslovi su prošireni izvan granica zemlje na poručje Poljske i tadašnjeg SSSR-a…

Duse, otac strasni motorista i sin ispred Dulanovića foto radnje
Duse, otac strasni motorista i sin ispred Dulanovića foto radnje

Dusina Ćerka Aleksandra koja je nasledila talenat za fotografiju se seća: „Dusa je voleo je svoje kolege. Milicu Turudić, našeg dragog Radomira Rada Vergovića kod koga sam najvise volela da odem i da gledam sjajne slike koje je stvarao, Radenka Mutavdžića, Vitomira Tomica, Novku Ilic, Nadu Tošić, Snezanu Petrović koji je obozavao zbog njene neustrasivosti i avangarde…. te divne ljude mog detinjstva sa kojima sam imala čast da odrastam a kojih danas tako malo ima… na našu veliku žalost.”

Aleksandar Dulanović Dusa prvi Užički TV snimatelj
Aleksandar Dulanović Dusa prvi Užički TV snimatelj

Jovan Šćekić, prepoznavsi Dusin, kako on rekao “osećaj za filing”, izdvaja ga. Dusa dobija stipendiju RTB kao poseban talenat i biva poslat na Akademiju u Prag. Na žalost, Milana Dulanovića sustižu godine i doživevši tri infarkta zavrsava na VMA kod čuvenog Isidora Pape, zacetnika kardiohirurgije kod nas… Na zalost, Isidor je bio nemocan, Dusa odlucuje da oca pošalje u Hjuston 1980. kod Denton Arthur Cooleya koji je oca Milana spasao gotovo sigurne smrti. Dusa je primoran da napusti Prag i RTB i preuzme brigu o radnji i ocu. Od svog snimljenog materijala, Dusa najviše voli da se seća onog sa Radetom Šerbedzijom. Dusa je boem, voli kafanu, Užičani znaju, voleo je da radi teško mu je pao odlazak u penziju… kao presuda.