Taj dobri Čane sa Pore

52
Čane kakvog smo zapantili
Čane kakvog smo zapantili

Ova 2020 godina mnogima će ostati u sećanju jer je iz naših života odnela mnoge ljude bez kojih nismo mogli da zamislimo užičku svakodnevnicu. Jedan od takvih ljudi je bio i Vlastimir Vasiljević Čane sa Pore, poreklom od zanatlija “Čančovaca”. U svom Užicu poznat po tepih servisu koji je jedno vreme držao.

Čane je bio pravi domaćin posvećen porodici. Za Prijatelja Čana, sa kojim sam proveo dosta lepih trenutaka, mogu najkraće reći da je bio jedan od najboljih ljudi koje sam sam poznavao. Taj njegov osmeh bez koga nisam mogao da ga zamislim odavao je njegovu dobrotu i nestajo je samo kada je Čane iz nekog razloga bio zabrinut i tužan. Voleo je dobre filmove, užički način šegačenja što nas je posebno zbližavalo.

Ipak, Čane je ostavio najviše traga u sportskom Užicu jer je bio jedan od najboljih užičkih odbojkaša, zatim sudija, trener… Ustvari sa sigurnošću mogu reći da je odbojci posvetio život. Karijeru je započeo 1974. godine u tadašnjem muškom odbojkaškom klubu „Prvi Partizan“ iz Užica, a sa aktivnim igranjem završio 1980. Kao trener je postigao zapažene rezultate. Radio je sa mlađim kategorijama OK Jedinstvo Užice, trenirao OK Požegu, a u više navrata bio je prvi trener ženske seniorske ekipe OK Jedinstvo, sa kojom je u sezoni 2013/2014. ostvario povratak u Superligu Srbije. Bio je član Skupštine Jedinstva iz Užica.

Osmeh sa lica je obično nestajao kada je zabrinut na sporskom terenu
Osmeh sa lica je obično nestajao kada je zabrinut na sporskom terenu

Vlastimir Vasiljević iz milošte zvani “Čane” poticao je iz zanatske porodice. Rođen je 1958. godine u Užicu, gde je i preminuo ove baksuzne 2020. Mnogo ranije je zaslužio da uđe u užičanstveni nezaborav kao jedan od posebnih, uspešnih Užičana koje smo voleli i poštovali.

Boban Sharlaux Kokovic-

Divan čovek. Generacija iz Andrije Đurović. Otac sarač blizu škole. Išli na sutliju preko puta u Gudurić. Počivaj u miru.